Србија прва по количини инвестиција на Западном Балкану

Регион Западног Балкана прошле године забележио је раст страних директних инвестиција, упркос негативном тренду у целом свету, а Србија се по висини инвестиција налази на другом месту међу транзиционим земљама, показује извештај тела Уједињених нација, преноси "Радио Слободна Европа" (РСЕ).

Наводи се да су директне стране инвестиције пале за 13 одсто у целом свету – на 1.300 милијарди долара, док је на Западном Балкану забележен пораст од 33 одсто, на 7,4 милијарде долара.

Према "Извештају о инвестицијама у свету 2019", који је објавила Конференција УН о трговини и развоју, највећи раст на Западном Балкану забележила је Северна Македонија у којој је прилив страних директних инвестиција повећан за 260 одсто с 205 милиона долара 2017. на 737 милиона долара прошле године.

Србија, која има највећи прилив страних директних инвестиција у региону, забележила је раст од 44 одсто на 4,1 милијарде долара.

Србија се, како преноси Радио Слободна Европа, налази на другом месту по количини директник инвестиција међу транзиционим земљама, што обухвата и земље бившег Совјетског савеза.

Српска привреда је највећа у подрегиону и релативно је диверсификована, са стратешким положајем који олакшава логистичку инфраструктуру, док рудна богатства, посебно бакра, привлачи компаније које истражују ресурсе.

Међу страним директним инвестицијама, извештај наводи удео француског "Ванси ерпортс" у аеродрому "Никола Тесла" и кинеског "Зиђина" у руднику Бор, наводи се у извештају, преноси Радио Слободна Европа.

Извештај тела УН за трговину и развој указује и на инвестиције у српски аутомобилски кластер с пројектима британске "Есекс Јуроп" и јапанског "Јазакија" као и истраживачки центар у Новом Саду немачког произвођача гума "Континентал".

Од земаља чланица Европске уније у региону, највећи раст бележи Словенија, 81 одсто на 1,4 милијарде долара, док је у Хрватскоји забележен пад од 43 одсто на 1,2 милијарде долара, док је у Бугарској забележен пад на две милијарде долара, односно 21 одсто.

Црна Гора бележи пад од 12 одсто на 490 милиона долара, док је у Босни и Херцеговини примећен раст од четири одсто на 468 милиона долара, а у Албанији раст од 13 одсто на 1,3 милијарде долара.

Број коментара 5

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

субота, 20. април 2024.
4° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво