Четврта индустријска револуција – прилика за Србију

Брнабићева је подсетила да је Србија у протеклих пет година спровела тешке, али неопходне реформе како би остварила макроекономску стабилност, унапредила пословно окружење и смањила незапосленост, која је прелазила 25 одсто, а сада је пала на око 12 одсто.

"Развили смо мала и средња предузећа, увели одрживе подстицаје за предузетнике - посебно младе предузетнике — за покретање нових компанија и запошљавање већег броја људи, нарочито у дигиталном сектору", навела је председница Владе.

Према њеним речима, просечна бруто зарада је повећана за 6,7 одсто у односу на прошлу годину, а током протеклих пет година минимална зарада повећана је за 35 одсто. 

Упркос поменутим напорима, пред нама је и даље дуг пут до постизања истинске једнакости, праведности и сигурности на свим радним местима, поручила је премијерка.

Како је навела, у сарадњи с Међународном организацијом рада и социјалним партнерима, проширена је кампања ''Реци не раду на црно'', која одвраћа компаније од пословања у сивој економији.

У том контексту истакла је потребу да се осигура да је што мање људи у опасности од сиромаштва, да се сузи јаз између најбогатијих и најсиромашнијих, осигура да су људи адекватно награђивани за свој рад, као и да њихови послодавци редовно уплаћују све здравствене, социјалне и пензијске доприносе.

Образовање се мења из корена — основце чекају послови који сада не постоје 

Најургентнији изазов с којим се сви суочавамо представља изазов који намећу четврта индустријска револуција и дигитализација, истакла је Брнабићева.

Тренутна технолошка револуција, како каже, доноси до сада невиђене промене у начину живота и рада које се одвијају невиђеним темпом и нема сумње да ће она као ниједна раније заменити послове које обављају људи.

У том контексту, образовање какво данас познајемо — фокусирано на припрему за једну професију или једну област — већ је застарело, истиче Брнабић и додаје да према Светском економском форуму, деца која су сада у основној школи радиће послове који тренутно ни не постоје.

Све више људи неће имати стално запослење, већ ће радити као фриленсери. Према Светској банци, Србија је међу три водеће земље у свету по броју фриленсера по глави становника, указала је Брнабићева.

"Морамо да реформишемо образовни систем тако да припрема младе људе за послове будућности које још ни не разумемо. Не знамо шта ће ти послови бити, шта ће подразумевати и како би могли да изгледају. Због тога је нужно да улажемо у образовање које учи децу како да мисле, а не шта да мисле", рекла је премијерка.

У свим основним школама у Србији омогућен је безбедан приступ интернету и тренутно, тј. ове године улаже се додатних 20 милиона евра у брзи интернет за првих 500 основних школа и 10.000 дигиталних учионица, а све са циљем потпуне дигитализације до 2021. године.

Државна средства се користе и за финансирање преквалификација, тако да људи имају прилику да стекну нове вештине и знања и буду боље припремљени за убрзани свет у ком живе, навела је Брнабићева. 

"Наш програм преквалификација до сада је помогао око 1.500 људи, а још 500 људи тренутно пролази обуку. То даје резултате. Око 35 одсто људи после преквалификација је могло да промени каријерни пут и пронађе боље послове или пронађе посао по први пут", истакла је премијерка.

Пореске олакшице за старт-апове

Србија такође мења пореске политике како би подржала улагања у истраживање и развој, иновације и образовање.

"Од 1. јануара ове године, увели смо значајне пореске олакшице за компаније које улажу у истраживање и развој, старт-апове и интелектуалну својину произведену у Србији", наводи премијерка. 

Поред улагања у образовање, добра влада мора и да креира право окружење за успех приватног сектора.

"Зато смо издвојили преко 100 милиона евра за инвестиције у инфраструктуру како бисмо омогућили боље окружење за стартапове, иновативне компаније и истраживање и развој", рекла је Брнабићева.