Може ли пекара да буде стартап

Када је родила треће дете Јана Митровић је, каже, решила да загосподари сопственим временом – дала је отказ у маркетиншкој агенцији и кренула у производњу хране. Идеју и савете о узгоју клица и микроповрћа на полицама нашла је на интернету.  

"Кад год смо звали телефоном људи нису знали шта је у питању и онда смо наишли на неразумевање и на одбијање. Oдлучили смо да одемо директно, да покуцамо код кувара на врата, оставимо им биље да пробају. То је углавном резултирало позитивним одговором", рекла је Јана Митровић.

Никола је политиколог, али је срећу и шансу да заради потражио у ИТ сектору. Интересовања корисника друштвених мрежа претворио је у апликацију коју продаје, на пример, банкама.

Онима који би да крену у посао саветује да добро истраже област, провере искуства других и спреме се за проблеме.

"Јако је тешко доћи до капитала за даљи развој посла. Ви можете без великих улагања направити и започети посао, а да бисте тај посао проширили, често је потребна инвестиција", каже Никола Ћурчић.

Шта је кочница стартапова? 

Да је кочница стартапова у Србији недостатак подстицаја, сматрају и у Центару за демократију. Кажу да је проблем што надлежени поистовећују предузетништво које подразумева иновације и нова запошљавања – са самозапошљавањем.

"Средства обично добијају људи који оснивају предузетничке радње и раде сами у њима. То је, заправо, један од облика најрањивијих запослених с обзиром на то да су они највише изложени економском ризику и несигурности", рекла је Сарита Брадаш из Фондације за демократију.

Тако се, објашњава, уместо окретања квалитетним радним местима и пуној запослености, лоптица пребацује на појединца. 

Решавање проблема основа је предузетништва, а наши млади рођени и одрасли у време рата, санкција, кризе и транзиције, изоштрили су креативност и довитљивост.

"Наши млади људи су веома интелигентни, веома креативни и веома упознати са свим оним што се нуди на тржишту. Од једне примарне, на пример, јабуке, ми данас имамо јабуку са различитим укусима у џему, у меду. Тако исто, у ИТ сектору наши ИТ-евци избацују апликације које замењују менаџере који контролишу пословне процесе", истиче Владимир Радовановић из Центра за омладинско предузетништво.

У 2018. години више од 16.000 младих основало је фирму у Србији. Само нема података колико је међу њима правих стартапова, а колико, на пример, фризерских салона или пекара.