Гасне електране, светски тренд који је захватио и Србију

Гасна електрана коју руски инвеститор са НИС-ом гради на земљишту панчевачке Рафинерије снаге је 200 мегавата и вредности 180 милиона евра. Улазак у те инвестиције подстакла је градња гасовода који ће повезати Бугарску, Србију и Мађарску и осигурати снабдевање региона природним гасом.

Војислав Вулетић из Удружења за гас Србије објашњава да изградња термоелектрана на природни гас није никакво изненађење из простог разлога што ће градња гасовода омогућити све оно што је потребно од тог енергента.

Руски "Гаспром енергохолдинг" већ развија пројекат и за постројење у Крагујевцу, снаге око 300 мегавата, док са локалним самоуправама у Београду, Новом Саду и Нишу тек предстоје анализе могуће градње.

"Изградња гасних електрана је могућа и изводљива једино уколико поред производње електричне енергије можемо да обезбедимо адекватан конзум за топлотну енергију", напомиње министар рударства и енергетике Александар Антић.

Гледано са аспекта заштите животне средине, гасне електране су у предности, јер је гас чист енергент. "Имају мању продукцију гасова који изазивају климатске опромене и загађују животну околину", сматра Вулетић.

Руски патнер савременим технологијама обезбеђује ефикасан рад тих гасних постројења, што им, кажу, смањује оперативне трошкове па струју и топлотну енергију могу да понуде по конкурентнијим ценама.

"Гаспром енергохолдинг" има велико искуство у градњи електрана на гас. У Русији има 80 таквих термоелектрана-топлана, што је шестина енергетске индустрије Руске Федерације. План је да гасну електрану коју граде у Панчеву у рад пусте најкасније до јесени 2020. године.