Лични банкрот: Да ли бисте свој новчаник поверили стечајном управнику

Слике породица које извршитељи избацују из стана гледамо врло често, а сваки 20. грађанин не измирује своје обавезе према банкама. ММФ за њих саветује увођење индивидуалног стечаја.

Судбину Бориса Бекера или Мајка Тајсона могуће је доживети и у Србији. При том се не мисли на њихов спортски успех, већ финансијски неуспех. Ова двојица прослављених спортиста су током каријере проглашавали лични банкрот.

И у Србији ће то бити могуће уколико се усвоји предлог Међународног монетарног фонда (ММФ). Тако ће и грађани, баш као што то раде предузећа, моћи да прогласе лични банкрот.

Након празног новчаника, долази лични стечајни управник, који уместо вас одлучује како да потрошите ваш новац. Према једном моделу, тај чувар вашег новчаника одређује колико новца у новчанику је потребно за живот. Све остало одлази на враћање дугова.

Јасница Гарашић, професорка Правног факултета у Загребу, објашњава да у суседној Хрватској таква пракса већ постоји.

„Ми га зовемо повереник. Он само мало надзире тог дужника да не расипа новац. Да то што заради оде повериоцима. И да са тог посебног рачуна он упалати онолико колико је зарадио", каже професорка Гарашић.

Иван Златић представник акције грађана „Кров над главом", сматра да идеја да то може бити лековито за сиромаштво и дужничко ропство у Србији почива на претпоставци „идеолошке фантазије господе из ММФ-а да овде људи не плаћају дугове зато што су неваспитани, а не зато што су различитим мерама, приватизацијом и дезиндустријализацијом, доведени у безизлазну економску ситуацију".

То се не решава тако што им одређујете старатеља, већ суочавањем са стварношћу. На основу тога би требало да се дефинише социјална политика и одреди минимум достојанственог живота, сматра Златић.

Ваше паре под надзором старатеља

А тај минимум достојанственог живота, који одређује стечајни управник, не може да траје да траје вечно. Најмање три, највише седам година. То време, док је новчаник дужника под надзором стечајног управника, зове се „период добре праксе".

Вук Радовић, професор Правног факултета у Београду каже да је идеја да се презадуженом грађанину омогући нови финансијски почетак.

„То се остварује кроз институт ослобођења. Након окончања стечаја, дужник је ослобођен дугова, више ништа не дугујете својим повериоцима. То није нешто што је уперено против физичких лица, већ им тиме дајете право да буду ослобођени својих баласта кредита и дуговања према банкама", истиче Радовић.

Шта то конктретно нуди институт ослобођења? Другим речима, зашто ће нам, ако слушамо стечајног управника, после три или седам година бити боље.

„Кад прође тај период који је одређен, дужник је рецимо отпатио 10 одсто дуга. Осталиох 90 ће му бити отписано. Он ће моћи поново да крене и да не буде баласт, ни за себе, ни за околину", одговра професорка Јасница Гарашић.

Дакле, ако вратиш, пола ти се прашта, и више од тога. И многи ће ову меру видети као сламку спаса.

„Онда се не сме допустити да се дужник пречесто користи тим институтом. Онда треба прописати неколико година да дужник не моће поново да отвори стечај", додаје Гарашић.

Дужник плаћа услуге стечајног управника

Проблем је што стечајног управника, плаћа онај који га ангажује. Да ли је могуће да неко ко и буквално речено нема хлеба да једе треба да плати стечајног управника, питали смо експерте за ову област. Професор Вук Радовић објашњава да у стечајном праву постоји нешто што се зове предујам трошкова. И да он предвиђа да онај ко стечајног управника ангажује, треба и да га плати.

Лични банкрот могао би да занима грађане које извршитељи покушавају да из стана јер више не могу да плаћају рачуне и кредите. И те слике готово да гледамо свког дана.

Вук Радовић каже да су то типични кандидати за стечај физичких лица, јер су неспособни за плаћање.

"Тиме би био испуњен стечајни разлог неспособности за плаћање и онда би они могли да поднесу захтев за покретање стечајног поступка", каже Радовић.

А таквих је 4,48 одсто од свих оних грађана који су узели кредите. Према подацима Народне банке Србије, сваки 20 грађанин не измирује редовно своје обавезе према банкама.

„Програмом за решавање проблематичних кредита за период од 2018. до 2020. предвиђено је да радна група размотри питање евентуланог увођења стечаја, односно банкрота физичких лица у будућности", одговарају из централне банке.

У преводу, увођење личног банкрота у Србији још је на дугом штапу. Професор Вук Радовић, који је о личном банкроту написао и књигу каже да би Србија прво требало да уведе стечај предузетника као физичких лица. Њих у Србији има око 260.000.

"Добро би било кренути са њима, као стечајним дужницима. Да видимо како би то функционисало у пракси. А тек након тог искуства за коју годину можда да уведемо и стечај свих физичких лица", предлаже професор Радовић.

У Америци банкрот није блам

Банкрот је у Србији ипак блам. У Америци није. У филму „Ухвати ме ако можеш" отац Леонарда Дикаприја у опуштеном разговору свом сину открива да прогласио је лични банкрот. Али, због тога што су његове финансије под надзором старатеља, он одбија да прихвати скупоцени ауто који му поклања син.

"Знаш ли шта би Пореска рекла кад би видела да возим "кадилак". Дошао сам возом, возом ћу се и вратити", одговара отац у овом филму док сину враћа кључеве од аута.

Вук Радовић, каже да банкрот мора бити морално и друштвено прихватљив и да је Америка пуна примера богатих људи који су проглашавали лични банкрот. Професорка Јасница Гарашић каже да држава мора да води рачуна о оним грађанима који дођу у такве животне околности да не могу вратати дугове.

Никоме није угодно кад не може да вратити дуг. А они који то заиста не могу, њима треба помоћи. Законодавац мора предвидети случајеве у којима имате особе које више неће моћи да раде. Јер су у годинама или болесне. У тим неким посебним случајевима би требало прописати да се одмах ослободе од дугова јер једноставно, никад их неће вратити", предлаже професорка Гарашић.

Иван Златић из удружења "Кров над главом" каже да већина случајева са којима ради представља губитнике транзиције.

"То су људи који су у средњим годинама остали без посла, који нису имали могућност за преквалификацие. Значи нема, разумете? Го се не скида. Не можете да наплатите људима нешто што немају", критичан је Златић.

Али шта друго преостаје том човеку? У супротном скида се кожа с леђа. Универзална правила не постоје, светска пракса није свуда иста. Па закон о личном банкроту Србија не може да препише. Код Шекспира пише - нит буди дужник, нит поверилац. „Дужник често губи и себе и друга, зајам тупи оштрицу штедљивости".

број коментара 9 Пошаљи коментар
(уторак, 04. јун 2019, 20:00) - Milorad [нерегистровани]

Raj za sve

Imaš (napraviš) 200.000 evra duga . Vratiš 10 % to je 20.000 znači dobar si 180.000 . 7 godina ti određuju šta možeš da kupiš i koliko da potrošiš moraju ti nešto i ostaviti od prihoda . Ne razumem u čemu je problem ? To je super . U beču to svi rade pa dodju u srbiju i šepure se, a vi svi gledate i pitate se kako to ?

(уторак, 04. јун 2019, 13:01) - anonymous [нерегистровани]

Da, ali

Jedino ako je iz dobre stranke stecajni upravnik ili da je bar rodjak ili kum istog, onda bi mu poverio svoj novcanik :)

(уторак, 04. јун 2019, 12:29) - anonymous djokara [нерегистровани]

naj,naj

Najbrutalniji poslednji smrtni udarac zaduzenim,i vec prevarenim.Bednijeg kraja nemozete zamisliti.Model pljackasa - vec postojeceg na zapadu-krajnji cilj je apsolutna zavisnost od ----svakogNarod treba da se ovome odupre-na svaki nacin i po svaku cenu.Vidi kako zive ti "Srecni-korisnici,njihovih usluga na zapadu"

(уторак, 04. јун 2019, 11:20) - anonymous [нерегистровани]

Питање

Како је Борис Бекер могао да банкротира? Онолике паре је зарадио и било му је мало па се упуштао у сумњиве инвестиције. Био је, просто речено, похлепан.

(уторак, 04. јун 2019, 10:16) - PeraPen [нерегистровани]

preventiva

Ne razumem profesore i njihove predloge. Najverovatnije jer nisam pravnik ili mnogo verovatnije sto njihovo objasnjenje nije adekvatno i ne otkriva sve moguce posledice. Predlagaci izgleda razmatraju samo kurativu a nigde nema preventive. Licnog stecajnog upravnika imace samo oni kojima se nudi nacin da mogu da izbegnu da vrate 90% onoga sto su planirano zaduzili. Zakon se ne pravi za siromasne i one koji stvarno nemaju da plate i koji su zbog nedovoljnog poznavanja zakona i poslovanja dosli u situaciju da im stecajni upravnik proda sve budzasto. Njihov licni bankrot ne moze da spreci bankrot njegove porodice. Ponavljam, postovani profesori, zabavite se kako reulisati preventivno da neko ne moze da vas obmane uslovima kredita, skrivenim clanovima ugovora koji vas obavezuju na nesto sto niste prihvatili, visesmislenim sentencijama koje vasi bivsi studenti a sada pravnici, advokati tumace na nacin koji odgovara vise onima koji ih vise placaju. Mnogo stete se pravi narodu a sve u interesu nepravilno obogacenih, bahatih, korumpiranih. Nista u interesu obicnog coveka. Nedajte predloge samo zbog licne promocije, dajte ih jer donose nesto bolje.

(уторак, 04. јун 2019, 09:54) - anonymous [нерегистровани]

Nikako

A zbog toga sto nas iskustvo uci da bi on radio u korist drzave,poverilaca..itd,nikako u nasu korist. Njega bi zanimao samo procenat iz tog zamesateljstva.

(уторак, 04. јун 2019, 09:23) - Паметњаковић [нерегистровани]

То може само на западу да функционише.

Тамо где се штампају девизе. Код нас то баш и не би могло, јер би уништило динар и покренуло мехур који би повукао и све остале гране привреде. Јер пазите, он дугује некоме паре, те паре од њега не могу да наплате, па онда и ти који не могу да наплате, од њега који им дугује, улазе у проблем. То је иначе довело до озбиљне кризе на западу. План је заправо да се изазове озбиљна криза у Србији.

(уторак, 04. јун 2019, 09:18) - anonymous [нерегистровани]

Doci ce dan

Kada ce ovaj narod i Vas i Vase izvrsitelje izbaciti iz zemlje! Do tada,prijatno Vam bilo

(уторак, 04. јун 2019, 08:04) - RedShield [нерегистровани]

Може, али ...

Може лични банкрот, али прво треба увести две ствари: банкрот банака (нека добро пазе коме дају кредит) и друго, не може се последњи стан у власништву ставити под хипотеку или било какву врсту оптерећења.