Српски сан о кинеских седам одсто

Српски привредни раст, чини се, има кризу идентитета. У зависности од тога кога питате, он је или импресиван или катастрофалан. Ако би једном речју морао да опише српски раст, Данко Брчеревић, главни економиста Фискалног савета, рекао би – незадовољавајући.

Иван Николић, сарадник Економског института, одговорио би потпуно супротно – задовољавајући. Да је српски раст "далеко од потенцијала", мисли Лазар Шестовић, главни економиста Светске банке за Србију.

Још тежи је одговор на питање – како да се у Србији оствари кинески сан о расту. Све своје знање и сву енергију уложићу у то, рекао је недавно председник Александар Вучић. Светска банка скројила је и модел по којем Србија може да расте магичних седам одсто годишње. 

Мислим да то јесте могуће, каже министар финансија Синиша Мали. 

"Чврсто верујем у то да наша економија може да расте још брже. Најтежа времена су иза нас и кад добро урадите фискалну консолидацију, кад имате јаке темеље јавних финансија, онда можете да се концентришете на то на који начин можете да растете у будућности. И није то неки Синиша рекао. Светска банка са својим експертима стоји иза тога", објашњава министар финансија.

Пут до кинеске седмице води преко Немачке

Да у европским земљама такве стопе раста нису уобичајене, сматра Данко Брчеревић, главни економиста Фискалног савета.

"Мало је вероватно да се то догоди у Србији. Било би добро да Светска банка објасни претпоставке које је користила. Односно, шта би у Србији требало да се промени да би она имала толики раст", истиче.

Аналитичари Светске банке мерили су исте индикаторе и у Србији у Немачкој. Уколико би Србија по њима успела да се изједначи са Немачком, онда бисмо успели да наш раст увећамо за три-четири одсто. 

То је могуће само ако Србија, уместо седам милиона Срба, увезе седам милиона Немаца, рекао је члан Фискалног савета Никола Алтипармаков.

"Нама су потребне институције какве постоје у Немачкој. Немачка је овде симбол европских стандарда и европских институција", објашњава Лазар Шестовић. 

Светска банка наводи четири области у којима је Србија далеко од Немачке. Немачка држава је ефикаснија од српске, квалитет јавних услуга, попут здравства и школства је далеко бољи. Немачко финансијско тржиште је развијеније, па мала предузећа имају бољи приступ капиталу. Немачка радна снага је квалификованија. У Србији, државна предузећа уживају посебан третман, држава је власник или их новчано помаже. 

Најкраће речено, српски пут до кинеског раста води преко Немачке.

Регион растао брже

Да би се то достигло потребно је време, каже Иван Николић. Ми смо потрошили и кредите и године, додаје.

"Ако посматрамо само текуће параметре, то је сасвим коректно и задовољавајуће. Проблем је ниво где се ми налазимо у односу на развијеније земље. Да не говоримо о Немачкој", истиче Николић.

За нас је можда релевантније оно што се дешава у сличним земљама централне и источне Европе, додаје Данко Брчеревић из Фискалног савета. 

"И ту је можда релевантније истраживање у коме смо показали да Србија има низак раст зато што у њој нису довољно развијене институције. Што се огледа у високом нивоу корупције и ниском нивоу владавине права", каже Брчеревић.

А то истраживање показало је да корупција смањује српски привредни раст за један одсто. У парама, то значи да годишње у Србији негде испари око 400 милиона евра. 

То каже Фискални свет, имате ове друге институције које кажу да се ствари битно поправљају, опонира Иван Николић.

"Ако погледате ставове најрелевантнијих кредитних институција у свету, видећете да су њихови изгледи по питању српске економије знатно бољи, што је апсурдно. Имамо институцију у Србији која критикује, која стално излази са песимистичним оценама и стварност их, нажалост, врло брзо демантује", додаје Николић. 

А какав је сада српски привредни раст? Очаравајући или разочаравајући? У првом тромесечју ове године био је 2,3 одсто. План је да до краја године достигнемо 3,5, дакле на пола пута до кинеских седам. 

Раст у првом кварталу јесте разочаравајући, али је очекиван, одговара Лазар Шестовић из Светске банке.  

Прво тромесечје – разочаравајуће

"Прошле године у истом том кварталу смо говорили како је раст био висок, јер је база из 2017. године била ниска. Овде се стално ради прилагођавање у односу на базу из претходне године. Тај резултат смо очекивали, о томе смо писали у својим извештајима", подсећа Шестовић.

Да је резултат из првог тромесечја задовољавајући, сматра Иван Николић. Раст се, како каже, креће у пројектованим оквирима. Јер смо као отежавајућу околност имали драстичан пад економија еврозоне и приштинске таксе. 

Рачунало се на то да ова мера Приштине смањити привредни раст. Али се није рачунало да ће подбацити три највећа српска капиталца – Фијат, ЕПС и Железара. Смедеревска челичана је, због квота је увео Брисел, у прва два месеца ове године имала пад производње. Касније се производња опоравила.

Производња струје у првом тромесечју није достигла прошлогодишњи ниво. "Фијат" је у прва четири месеца произвео само 15.000 аутомобила. То значи, да ако настави овим темпом, учинак ове компаније ће до краја године бити мањи за петину у односу на 2018. годину. 

Са друге стране, добро је да се одржава висока стопа раста грађевинарства, додаје Иван Николић.

"То је допринос ових инфраструктурних радова. Треба додатно да поправимо станоградњу. Кључна водиља раста је сектор услуга, што је последица добрих резултата фискалне консолидације, односно повећања плата и пензија", објашњава Николић. 

А шта се у међувремену дешавало у комшилуку? Регион је растао брже. У првом кварталу ове године Бугарска је расла 3,4 одсто, Мађарска – 5,2 одсто, Румунија – 5,1 одсто. Светска банка и даље стоји на процени да ће српски привредни раст ове године достићи 3,5 одсто.

"Постоји, међутим, могућност да ћемо можда морати да коригујемо процену мало на доле. За сада стојимо на истој претпоставци", упозорава Лазар Шестовић.

Прошла година – очаравајућа

И док је резултат из првог тромесечја неке разочарао, прошлогодишњи раст од 4,3 одсто очарао је министра финансија Синишу Малог. По том показатељу, Србија је, каже, у топ десет европских економија. 

"Немојте да сметнете с ума, стопа раста од 4,3 одсто прошле године је изузетно виска. Показали смо да можемо и то у условима фискалне консолидације", одговара министар финансија.

Ако би се снага привреде мерила само према стопи раста, онда би 2018. године Србија, на пример, била јача привреда од Немачке. Немачки раст био је 1,4 одсто, баш као и белгијски или дански. 

То је краткорочни индикатор и не може да буде добар показатељ, сматра Данко Брчеревић. 

"Земље које су мање развијене требало би да имају веће стопе раста. Због неразвијености Србије, она би требало стално да буде међу пет најбрже растућих европских економија. Ето, десило да се будемо међу првих десет економија. Бројеви не показују да смо ми међу водећим европским економијама", каже Брчеревић.

Једна година не значи баш пуно и битно је погледати дужи период, додаје Лазар Шестовић. 

"Од избијања светске економске кризе до данас, просечан српски раст био је 1,2 одсто. Кад се тако посматрају ствари, ситуација је много огољенија", сматра Шестовић. 

Ако се 2010. година узме као почетна тачка, за девет година укупан српски раст био је 15,7 одсто. Земље централне и источне Европе расле су двоструко брже. А Кинези су ишли као брзи воз. И за девет година њихов укупан раст био је око 90 одсто.

"Ова епизода, која је почела 2015. године, са позитивним стопама раста траје. Просечна стопа раста од 2,9 одсто у последње четири године није нимало лоша. Уважавајући све ове услове у којима смо се нашли и стравичне мере штедње које смо прошли. Не можемо да будемо незадовољни", закључује Николић. 

Не можемо да будемо незадовољни што немамо тих магичних, кинеских седам одсто. Немају га ни много развијеније земље од нас. Али, бар словеначких или мађарских четири одсто, ипак, не би требало да буду магија.