Домаћа привреда и европска правила, Србија већи католик од папе

Оно што је за Америку нафта, за Немачку ауто-индустрија, за Србију је производња хране. Чини четвртину домаће прерађивачке индустрије и доноси петину зараде од извоза. Ипак, увођење царина или квота великим економијама од којих Србија увози храну била би штетна и опасна, јер луксуз да крше правила игре имају само моћни играчи, кажу аналитичари.

Иван Николић са Економског института сматра да би требало размислити о повећању квалитета увезених роба.

"Када говоримо о увозу, ја бих свакако макар ношен тим таласом раста протекционизма у свету у овом тренутку размислио на који начин да подигнемо или повећамо квалитет увезених производа. Дакле, не морамо да увозимо апсолутно све што некоме падне на памет", каже Николић.

"Српским квалитетом" против лошег увоза

Компаније које су на увозу јефтиних сировина упитног квалитета изградиле империје у Србији, не могу да утичу на власт да им дозволи наставак таквог пословања, каже министар пољопривреде Бранислав Недимовић.

Сматра да држава понекад мора да интервенише. Ипак, неће се бавити забранама, колико јачом промоцијом домаћих производа који носе ознаку "српски квалитет".

"То је роба која мора имати одређени квалитет да би могла носити епитет да је пореклом из Србије и као такву да је промовишемо у јавности како бисмо повећали потрошњу робе која потиче са ових простора", каже Недимовић.

Министар оцењује да је Србији то дозвољено да ради. "Ми јесмо део европских интеграција, морамо да отворимо своје тржиште, али исто тако да на овај начин чувамо своју особеност", истиче Недимовић.

РТС-у из Министартва трговине ни после две недеље није стигао одговор на питање како би Србија још могла да заштити своје тржиште.

"Трговински ланци угрожавају домаће брендове"

Потрошачка удружења сматрају да домаће брендове посебно угрожавају трговински ланци.

Ненад Бумбић, потрошачки саветник, наводи да трговински ланци преферирају да им произвођачи производе неке њихове брендове и то често постављају као услов за сарадњу.

"Пошто је већа зарада трговинским ланцима на њиховим брендовима, они и преферирају такав облик сарадње. Тако да велики део наших великих произвођача добар део својих производа пласирају управо преко трговинских марки", објашњава Бумбић.

Чини се да се Србија одрекла економског патриотизма онда када је прекинула кампању "Купујмо домаће".

Поштујући европска правила којих се ни у Унији не придржавају, испали смо већи католици од папе. На пример, Хрватска деценијама пропагира "купујмо хрватско", а сличан државни пројекат на делу је и у Словенији.