Петровић за РТС: Економски раст само уз већа издвајања за инвестиције

Процена да ће српска економија у наредне четири године порасти за 20 одсто, реална је уколико би у међувремену издвајања за инвестиције из БДП-а са садашњих 18 достигла 23 процента, оцењује за РТС председник Фискалног савета Павле Петровић.

Да ли је и Ваш утисак да је после ове посете ММФ-а, у завршним изјавама било највише сагласја између представника мисије, Владе и ставова Фискалног савета, о  животним питањима?

Дефинитивно, самом чињеницом да је усвојено то да се уведе индексација пензија, друга ствар, ми смо још раније а посебно кад је припреман буџет за 2019. указивли да забрана запошљавања у државном сектору постаје контрапродуктивна ми сугеришемо да се упоредо ради и анализа стварних потреба за кадровима у појединим деловима - негде су вишкови негде мањкови. Има још једна ствар која није можда толико запажено прошла, где постоји велика сагласност са Фискалним саветом - а то је поновно увођење фискалних правила.

Чули смо и да би реформа плата у јавном сектору, могла да стартује средином идуће године, одлагња је већ било да је ово сада реално?

За мене је изненађење зашто се то одлаже за средину идуће године, дефакто одлагање за средину идуће године значи одлагање за 2021. годину, јер ви не можете да уредите платне разреде а да не промените буџет. Мени то буди сумњу да ли се од платних разреда заправо одустаје.

Ове године из буџета је издвојено рекордних 220 милијарди динара за капиталне инвестиције, а у сарадњи са Светском банком требало би да добијемо прву јединствену стратегију за капитална улагања. Колико је то важно?

Економско оцењивање, такозвана кост бенефит анализа - оцењивање свих потенцијалних инфраструктурних инвестиција од железница, путева до заштите животне средине, али и ових најављених инвестиција у стадионе - па да се тачно види где ће та ограничена средства дати најбоље резултате.

Уз повећане инвестиције јавни дуг је на задоволољавајућем нивоу око тога су сви сагласни?

Да, и то је везано за фискална правла која сам поменуо на почетку, ако се и даље настви политика веома ниског дефицита, дефакто уравнотеженог буџета што и јесте најављена политика владе, тај опадајући јавни дуг у основи ће значити и мање каматне стопе како за државу, тако и за приватни сектор - а то онда и значи бржи привредни раст.

Може ли се рећи да се то већ дешава?

Делом се дешава, те каматне стопе се смањују али индикатор је да ми имамо још простора и потребе да идемо даље.