Сива економија износи и до 30 одсто БДП-а Србије

Неће бити компромиса у борби против сиве економије, јер је то једини начин да обезбедимо фер услове привреди која послује у складу са законима и плаћа порезе, поручила је премијерка Ана Брнабић. Амбасадор Немачке Томас Шиб је указао да се процењује да сива економија у Србији представља и до 30 одсто њеног БДП-а.

Премијерка Ана Брнабић је на Четвртој годишњој конференцији "Излаз из сиве економије", поручила да држава наставља одлучно да се бори против сиве економије и да ту неће бити компромиса.

"Апсолутно неће бити компромиса у борби, јер је то једини начин да обезбедимо фер услове привреди која послује у складу са законима и плаћа порезе. Ми можемо да обезбедимо бољи квалитет живота за све грађане Србије", нагласила је Брнабићева на конференцији на којој је представљен нови Национални програм за сузбијање сиве економије.

Истакла је да је новим Акционим планом за 2019. и 2020. годину предвиђено 36 мера и 153 активности.

То је, каже, доказ континуираног залагања владе на сузбијању сиве економије, као једног од приоритета у стварању бољих услова за живот и рад у нашој земљи.

Нови Национални програм предвиђа смањење обима пословања у сивој зони за готово 200 милиона евра и превођење најмање 11.000 радника и 9.000 фирми из сиве зоне у легалне токове, у наредне две године.

Како је рекла, ефикасна борба против сиве економије ће се заснисвати на пет основних стубова:

Обезбеђивање повољног пословног окружења и оптималних, не превеликих, али свакако не ни премалих, пореских стопа, затим ефикасан и транспарентан инспекцијски надзор у чијем је центру стручност и свест да су инспекције ту и да помогну привредним субјектима, а не само да их казне и где не сме да постоји никаква чак ни назнака корупције.

Брнабићева каже да затим следи ефикасна Пореска управа, ефикасна и транспарентна фискализација и стимулисање безготовинског плаћања, као и подизање свести грађана о томе колико све нас сива економија кошта.

"Кроз боље плате у јавном сектору, а пре свега за здравство и образовање, могућност мањих пореза за привреду, јер их сви плаћају па су приливи у буџет већи и бољи квалитет живота – боље услове у здравству, боље школе, путеве, железнице и друго".

Прва фаза рада система е-Инспектор

Премијерка је рекла да велику промену представља и систем е-Инспектор.

"Завршили смо прву фазу развоју тог система и увели прве четири пилот инспекције у нови систем: санитарну, тржишну, Инспектора за рад, Управни инспекторат. Кренуле су од 18. фебруара са новим системом и данас имамо 3.662 надзора", навела је Брнабићева.

Истакла је да су већ обучене нове 32 инспекције, што је око 1.100 инспектора.

"Ускоро крећемо са 30 нових инспекција са лаптоп рачунарима и до краја године да имамо потпуно нови систем рада 34 инспекције, док ће остале бити уведене следеће године", рекла је премијерка.

Указала је да се тренутно прави Контакт центар за све инпсекције, па ће моћи да се пријављују свих приговори и надгледа тај процес како се грађани и привреда не би слали од "немила до недрага".

До краја године ћемо, такође, повезати систем Е-инспектор са порталом Е-управе како би увели потпуну транспареност у рад инспекција, нагласила је Брнабићева и додала да је циљ и електронски пријем решења и електронско плаћање.

У септембру предлог за растерећење зарада

Министарство финансија ће у септембру дати предлог за додатно смањење оптерећења зарада, најавио је министар Синиша Мали.

"У септембру ћемо изаћи са предлогом даљег растерећења оптрећења на зараде, видећемо на који начин, да ли кроз порезе или доприносе и колико ће то да кошта буџет. Али, много више ћемо добити кроз смањивање сиве економије и већу запосленост. У септембру излазимо са конкретним предлогом, које доприносе и које порезе и у ком износу и на који начин, са оценом ефеката", рекао је Мали.

Каже да је смањивање фискалног оптрећења један од најважнијиих захтева привредника, али и потенцијални извор сиве економије.

"Дугорочно опредељење владе је да фисклану политику усмери ка одржавању ниског дефицита, смањивање јавног дуга и растерећћења пореза и доприноса на зараде".

Каже да је Министарство финансија оформило радну групу која ради на предлогу новог Закона о фикслани касама и да че тај закон вероватно бити усвојен заједно са буџетом за 2020.

Мали каже да је важно и да се уведе нови систем - он лајн фискалнизација, као свуда у свету и напомиње да у Србији тренутно има 191.400 фискалних каса.

Додао је да нису сви обухваћени и да ће министарство врло брзо дати предлог како да проширти тај обухват. 

Шиб: Позитивни резултати Србије

Амбасадор Немачке Томас Шиб је оценио да је Србија протеклих година остварила позитиван економски раст уз повећање пореских прихода, али да је, без обзира на добре постигнуте резултате и даље велики проблем сива економија.

Шиб је указао да се процењује да сива економија у Србији представља и до 30 одсто њеног БДП-а. 

Навео је да Србија и Немачка сарађују у борби против сиве економије и то неколико година, да су постигнути резултати и успеси у тим настојањима, и да је заједничка намера да се појача одговорност власти према грађанима, али и да грађани морају да поштују одређена правила. 

Међу успесима у борби против сиве економије Шиб је навео посебне шалтере за саветовање за питања пореза који су отворени у оквиру Пореске управе широм Србије на којима су саветници одговорили на више од милион захтева и питања грађана. 

"Са Наледом смо подржали привремена пореска изузећа за почетнике у бизнису од прошлог октобра и разне обуке", рекао је Шиб. 

Навео је да ће Немачка наставити да пружа подршку реформама у Србији као њен поуздан партнер.

број коментара 3 Пошаљи коментар
(среда, 22. мај 2019, 18:01) - anonymous [нерегистровани]

Buvljak

U Subotici radi buvljak sa preko 3500 hiljada tezgi koji prodaju od igle do lokomotive bez ijedne fiskalne kase, Subotička carina je tolikoo korumpirana da možete ako hoćete tenk da preterate preko Mađarsko-Srpske granice ...

(среда, 22. мај 2019, 16:09) - anonymous [нерегистровани]

Idite u Novi Pazar, Sjenicu i Tutin

Niko ne izdaje fiskalne racune, sve se radi na crno. I naravno, svaka vlast to tolerise.

(среда, 22. мај 2019, 13:33) - anonymous [нерегистровани]

Ne moze svaka firma da izdrzi iste namete

Sta je siva zona i kako ce se to odraziti na opsatanak firmi i porodica koje se bave na primer pijacom ?
Pogledajmo male radnje samo, veliki marketi guse male radnje i teraju ih u nestanak jer su u mnogo povoljnijem polozaju, tako ce biti i sa firmama koje predju iz sive zone.
Ne moze drzava da namete na male radnje i velike radnje izjednacava, jer male radnje to finansijski ne mogu dugo da izdrze i dolazi na kraju do zatvaranja istih.
Treba svima dozvoliti da rade, ali po prihvatljivim uslovima i sa odrzivom ekonomskom politikom.
Na svakom koraku zvrlje prazni polsovni prostori koji se izdaju, ljudi jednostavno ne mogu da opstanu u malim biznisima jer su nameti drzave preveliki i prevazilaze zaradu i opstanak.
Vece i profitabilne firme treba oporezovati vise, a manje i slabije profitabilne firme tolerantije treba porezovati i dozvoliti im da opstanu.