Има ли живота без ММФ-а

Британски "Гардијан" је десет економија у Европи означио као популистичке. Иако на домаћем економском терену има популистичких потеза, Србија није популистичка економија.

Фудбалски стадион у Фелчуту, родном месту мађарског премијера Виктора Орбана, налази се преко пута његове родне куће. Орбаново родно село има око 1.800 становника. То је двоструко мање него што на стадиону има места.

То јесте популистички потез, али то није главна одлика Орбанове економије. За економисте, много већи популизам је то што је Орбан из Мађарске отерао Међународни монетарни фонд.

Бранко Урошевић, професор Економског факултета, објашњава да је популистичка економија потреба да се на што једноставнији начин, мерама које се чине добрим за обичан свет, реше тешки економски проблеми.

"Мере које можда звуче добро обичном свету и доносе политичарима гласове, после се испоставе као штетне", наводи Урошевић.

Ако је популизам оно што се народу свиђа, онда је у Европи 170 милиона становника задовољно. Толико Европљана, према истраживању британског Гардијана, има владу са најмање једним популистом.

На "Гардијановој мапи" 1998. године у само две земље – Словачкој и Швајцарској – популисти су били на власти. На Старом континенту, Гардијан је данас десет економија означио као популистичке. То су Мађарска, Италија, Грчка, Бугарска, Норвешка, Финска, Пољска, Чешка, Швајцарска и Аустрија. 

За Ивана Вујачића, професора Економског факултета, узрок ширења популизма је незадовољство због губитка комфора. "Притисак што није све како је некад било, ствара бес који је онда изражен у популистичким покретима", објашњава.

У Србији има популизма, економија није популистичка

Професор на Варшавском универзитету у Пољској Марко Бабић сматра да је за све крив неолиберални економски модел, који у себи има ноту ризика. Принцип да је што боље ако је државе што мање, у ствари значи преузимање ризика на себе.

"То ствара осећање несигурности. Несигурност даље ствара страх, а страх је само један корак до мржње према свему и свачему. И то је тај затворени круг, који ће искоришћавати популистичке снаге у Европској унији", сматра Бабић.

На "Гардијановој мапи" Србија није означена као популистичка економија. Смањење плата и пензија, продужење старосне границе за жене, увођење пенала за превремено пензионисање сасвим сигурно нису одлике популистичке економије. Али на домаћем економском терену има, ипак, популистичких потеза. Последњи у низу је случај "швајцарац".

"Могло би се тако рећи зато што се тиме пренебрегава чињеница да исти проблем постоји са кредитима везаним за евро. И то у случају да динар настави да слаби", каже Бранко Урошевић, професор Економског факултета.

Док је политичара, биће и популизма, рекао је Јан Каван, који је 1969. године био један од лидера чувеног Прашког пролећа.

Прошле године, Каван је напунио 72 године, а у Чешкој су се комунисти вратили на власт после три деценије. Комунистичка партија подржала је мањинску владу Андреја Бабиша.

У суседној Пољској Јарослав Качињски, лидер владајуће партије Право и правда, јесте, баш као и Доналд Трамп, лансирао слоган "Пољска Пољацима".

"Иде се на конфликт везан за пол, боју коже и сексуалну оријентацију. То је показатељ дубоке кризе либералне демократије. Јер либерална демократија у својој суштини представља одбрану плурализма и права мањина", каже Урошевић.

Популисти са солидним економским резултатима

Ипак, учинак популистичких економија је доста солидан. Када је реч о расту, најбољи резултат има Мађарска, чији је бруто домаћи производ прошле године порастао за 4,9 одсто. То је знатно више од просечних европских два одсто.

Најлошија је Италија, чији раст је био свега 0,9 одсто. Незапосленост је највећа у Грчкој и износи 18,5 одсто. Најнижа незапосленост је у Чешкој и износи свега 1,9 одсто. У Орбановој Мађарској, незапосленост је мала и износи свега 3,4 одсто.

"Један део разлога зашто је незапосленост смањена и у Мађарској и код нас је што имате огроман одлив становништва", објашњава Бранко Урошевић. Велики број Мађара се иселио, све мање има радне снаге, додаје.

С друге стране. Мађари не желе мигранте, а тамошња влада усвојила је и мере којима се стимулише повећање наталитета. Другим речима, није јако тешко смањити незапосленост ако вам цела земља оде, сматра Урошевић. 

Један од разлога зашто европски популисти нису доживели економски слом су европска правила. Мастрихт, између осталог, предвиђа да мањак у буџету не може бити већи од три одсто, а да државна дуговања морају бити нижа од 60 одсто бруто домаћег производа. 

Професор Марко Бабић објашњава да концепција популистичких партија, па чак и оних евроскептичних, није рушење ЕУ.

"Већ, уђимо у структуре и мењајмо их изнутра. Мастрихт и баријере могу бити мењане и модификоване", сматра Бабић.

У Европи, за сада, нисмо видели економски слом попут оног у Аргентини почетком двехиљадитих. 

Професор Иван Вујачић каже да је за Аргентину била карактеристична велика новчана маса, и стварање инфлације.

Мастрихт није Свето писмо

"Тако се правила прерасподела дохотка. С друге стране је стварана монетарна илузија да ствари иду набоље. У Европи било који популистички покрет може да се узда у неки тип фискалне политике и да неке порезе прерасподељује да би се популизам манифесовао великим буџетским дефицитом. Али и ту постоје велики лимити односно ограничења у виду Мастришких критеријума", каже Вујачић.

Да Мастрихт није свето писмо показује случај Грчке, у којој јавни дуг износи 180 одсто. Најмањи јавни дуг има Бугарска. Проблем са државним дуговањима има и Италија. Али Италија и Грчка имале су дужничке проблеме и пре евро-ере. Док су користиле драхму и лиру.

"Земље које су склоне проблемима, некако настављају да их имају", примећује професор Бранко Урошевић и додаје:

"Много је теже реформисати институције, него говорити о неким узвишеним циљевима, о критици Брисела или других страних и домаћих фактора", сматра Урошевић.

Посебно занимљив је случај Пољске, која је једна од најуспешнијих европских транзиционих економија. Незапосленост у Пољској је мала, јавни дуг је низак, индустријска производња расте, буџет је у благом дефициту.

Ипак, Милан Бабић каже да у тој земљи добри економски резултати нису постигнути на дугме и преко ноћи.

"Узмите у обзир чињеницу да од 1991. године пољска економија није бележила рецесију. То је успех неколико политичких елита у протеклих 25 година. Данашна власт у Пољској је од 2015. године и они, не својом заслугом, користе благости економског просперитета", каже Бабић.

Популисти све ближе "златној тројци"

Могу ли популистичке економије да направе неку врсту контре? Занимљиво је да је председник Александар Вучић недавно изнео рачуницу према којој ће Италија и земље Вишеградске групе, а то су Мађарска, Пољска, Чешка и Словачка, до 2027. имати већи БДП од садашње велике европске тројке. Њу чине Француска, Немачка и Холандија.

Професор Иван Вујачић каже да се то неће десити. Ни када је реч о бруто домаћем производу, ни када се БДП мери по становнику.

Уколико би цене у еврима биле једнаке у свим земљама (паритет куповне моћи), бруто домаћи производ Италије и земаља Вишеградске групе данас би износио 3.637 милијарди евра.

Зланта тројка, коју чине Немачка, Француска и Холандија, далеко је изнад, са 6.192 милијарде евра. Ако претпоставимо да "петорка" расте по стопи од четири одсто, њихов заједнички БДП ће 2027. износити 5.177 милијарди евра.

Ако, са друге стране, "тројка" коју чине Немачка, Француска и Холандија настави да расте по стопи од два одсто, заједнички БДП достићи ће 7.400 милијарди.

Италија и Вишеградска група биће ближе "златној тројци", али је неће престићи, показује наша рачуница. Али популисти су непредвидиви. А показало се и да бројке, када је о предвиђањима реч, умеју да преваре.

број коментара 2 Пошаљи коментар
(уторак, 21. мај 2019, 22:27) - anonymous [нерегистровани]

vidi

nista novo, tako rade Englezi pa se hvale.

(уторак, 21. мај 2019, 20:34) - Маторац [нерегистровани]

Питање

Шта фали популизму?