На онлајн оглашавање потрошено 37 милиона евра

Тек девету годину заредом своде се рачуни у интернет свету у Србији. У претходној години на онлајн оглашавање потрошено је готово 37 милиона евра.

"Добра вест је да очигледно имамо раст, 36 милиона је око 20, 22 одсто од укупног оглашавања на нашем тржишту. Од свог новца који се користи за оглашавање, на развијеним тржиштима је то 50 плус. У том смислу, ми и даље каскамо. С друге стране, ово значи раст од 24 одсто у односу на прошлу годину", указује менаџер Раде Тричковић.

На развијенијим тржиштима, на пример у Америци, дигитални медији су у односу на традиционалне медије заступљени више од 50 одсто. Улагања у њихов развој бележи се у милијардама долара. Изазов већ годинама је и заштита на интернету.

Фирме се све више оглашавају на интернету 

Предавач из САД Никодем Сарна објашњава да компаније које се оглашавају на интернету очекују гаранцију што је, каже, данас тешко.

"И када мислите да имате контролу, увек постоји неко ко то може да угрози", додаје Сарна.

"Трудимо се да нашим клијентима интернет буде сигрније место за пословање и оглашавање, помажемо им да уклоне нежељене рекламе и да се изборе са интернет ботовима", наводи предавач из Пољске Едвард Котон.

И компаније у региону своје пословање све више премештају на интернет. Додуше, савет је да ка дигиталној трансформацији треба ићи постепено.

"Менаџмент мора бити свестан који су трендови, мора имати јасне планове шта се жели постићи и онда тај део спуштати на целу екипу и важно је да су сви у фирми информисани шта се жели постићи, да се ради са менаџерима, са водитељима сектора, да они усвоје тај мајсет и гурају ка истом циљу", истиче Анита Лацмановић из САП-а.

"У том смислу, желимо да повећамо знање у том домену и да поспешимо да се отвори дебата да не дође до неких сканадала који су се дешавали претходних година у свету", напомиње Ненад Милић из ИАБ-а.

Дигитализација државе приоритет 

Дигитализација је високо на агенди и у Влади Србије. То потрђује и реформа јавне иправе. Председница Владе у њој види шансу да промени привреду, образовање, културу. Зато наводи примере.

"Данас имате сервис какав је е-беба, да када добијете новорођенче да не трчите на шест различитих шалтера, да вам треба три слободна дана са посла да извадите матични лист", напомиње премијерка Ана Брнабић.

Једна од главних тема конференције - поврење на интернету, у пракси је највише пољуљано лажним вестима.

"Много времена вам иде на одговорање на лажне информације, а опет са друге стране, ако одаберете да не одговрате, него да радите посао за који вас грађани плаћају, онда фејк њуз постаје виралан", указује Брнабићева.

Индустрија има проблеме, али то није ново. Кључ је, сагласни су учесници Дигитал деја, у креативности. Друштвене мреже могу да помогну ако се користе на иноватван начин.