Мартејн: Очекујемо наставак раста српске економије

"Економија расте и очекујемо наставак раста. Желимо да брзи раст који смо видели прошле године (од 4,4 одсто), постане дугорочан", рекао је Мартејн на седница скупштинског Одбора за финансије.

Истакао је да је средњорочни раст од четири одсто, који ММФ прогнозира за Србију, "добра цифра", али да захтева да се реше изазови у неким областима.

Указао је да у Србији постоји проблем радне снаге, "одлива мозгова", низак наталитет и друго, што може дугорочно да угрози привредни раст и стабилност јавних финансија.

Додао је да се ММФ залаже за смањивање пореског оптерећења плата, а нарочито где је изражена сива економија.

"Видимо, мада економија ЕУ успорава а посебно у земаљама које су ваши главни трговински партнери као што је Немачка, да српска привреда бележи релативно добре резилтате", нагласио је Мартејн.

Мисија ММФ-а борави у Београду до 21. маја, спроводећи активности у оквиру саветодавног програма "Инструмент за координацију политике", познатијег као "чуваркућа", а који је одобрен Србији средином 2018. године.

Каже да ове године има више простора за повећање јавних инвестиција, затим да су потребне реформе буџетског система како би биле транспарентније, реформе по питању плата, индексације пензија, завршетак приватизације преосталих јавних предузећа.

Мартејн је подсетио да је Мисија ММФ-а посетила Србију поводом друге ревизије текућег програма и додао је циљ посете да се и шире размотри економија и шта је све предвиђено за наредни период.

"Реформе напредују у складу с планом" 

Он је навео да Србија усваја многе реформске мере у складу са оним што је договрено са ММФ-ом у оквиру садашњег програма, али и да се испуњава оно што је било актуелно током ранијег станд бај аранжмана.

"Реформе напредују у складу с планом, мада постоје одређени изазови, кашнејња, корекције и слично. Садашњи програм покушава да помогне Србији да успостави широку лепезу структурних реформи", рекао је Мартејн.

Он је оценио да је Србија успешно зауздала раст јавног дуга који је сада враћен на здрав пут и додао да је сада најважније успоставити трајно одржив систем.

Како је рекао, важно је да јавни дуг остане под чврстом контролом, која је "сидро", и да је "најважније да систем буде добро усидрен".

"Подржавмо да дефицит буџета иде до 0,5 одсто БДП-а", додао је званичник ММФ-а.

Према његовим речима, у фокусу ММФ-а сада је да се обезбеди боље планирање.

Требало би да држава више помогне домаће јавне инвестиције, рекао је Мартејн и додао да раст зависи и од јаких институција, али и ефикасног управљања државном управом.

Нагласио је да је Србија пуно постигла у претходном периоду када је реч о макроекономској стабилности и да су кључни играчи били влада и Народна банка Србије у држању инфлације под контролом.

"Научили смо да будемо дисциплиновани" 

Председавајућа скупштинског Одбора за финансије Александра Томић рекла је да је Србија имала веома добре резултате у претходном периоду и да је то постигнуто захваљујући економским реформама и фискалној консолидацији.

"Научили смо да будемо дисциплиновани за јавне финансије, што нам као народу није било својствено и увидели да без те дисциплине нема резултате. Управо зато имамо суфицит у буџету, смањење јавног дуга и спроведене реформе", рекла је Томићева.

Подсетила је да је Свестска банка оценила да Србија има потенцијале за много већи раст и да је прогноза раста од четири одсто умерена.

Томићева је нагласила да је Србија раније била често критикована због подстицаја које даје страним инвеститорима, али да је таква политика дала добре резултате, пошто је прошле године привукла више од 3,5 милијарде евра директних страних инвестиција, што је више него све остале земље у региону заједно.

Казала је да је тачно да Србија има велики одлив мозгова и мали наталитет, али да је то случај са скоро свим земљама у региону, као и у неким земљама ЕУ.

Она је истакла да управо зато држава улаже у младе ИТ стручњаке, стимулише отварање стартап предузећа у тој области, развој иновација, отвара научно истраживачке паркове...

Посланик ПУПС-а Момо Чолаковић рекао је да та посланичка група покушава да отвори најширу јавну расправу о реформи ПИО осигурања како би постао одрживији него што је сада.

"Али и сада по томе можемо да се меримо с већином европских земаља. Ако то не урадимо, мислим да би дошли у тежу ситуацију и анулирали резулате постигнуе од 2014. године", навео је Чолаковић.