Све више произвођача младог кромпира у јужном Поморављу

У Јабланичком округу под пластеницима се налази 2.300 хектара. Из године у годину све већи број повртара Јужног поморавља се одлучује за садњу младог кромпира. Због временских услова род ће ове сезоне бити нижи за око 30 процената али је цена задовољавајућа.

Када се вади млади кромпир онда су на том послу у породици Стаменковић из Доњег Стопања код Лесковца ангажовани сви од најмлађег до најстаријег члана. Стаменковићи обрађују хектар земље и углавном се баве пластеничком производњом. Последњих година све више саде кромпир јер је кажу зарада боља.

"Радим млад кромпир, некад има добар принос, неку лепу цену, почињем са младим кромпиром а завршавам са корнишонима", каже Славољуб Стаменковић село Доње Стопање.

Под кромпиром ове године у Јабланичком округу је засађено око 350 хектара. Због неповољних временских услова произвођачи истичу да ће приноси ове сезоне бити нешто нижи између 15 и 20 тона по хектару.

"Минус четири степена ујутру, преко дана је 20, у бараци је 40 степени, онда је тај стресни услов условио слабији род", каже Јовица Стаменковић из села Доње Стопање.

У селу Доње Стопање повртари се труде да осавремене производњу. За продају је важно да кромпир буде опран и спакован у мале џакове јер врло брзо изгуби свежину. Машину за прање кромпира Стојан Здравковић је видео на интернету и затим је уз помоћ мајстора конструисао и направио.

"Шест радника машина замењује. У почетку је мало већа инвестиција да се направи, али то је за 20 година да користимо", каже Стојан Здравковић.

Понуда поврћа на лесковачким зеленим пијацама и великој кванташкој је велика. Да би добили што бољу цену произвођачи се труде да што пре изнесу своју робу на тржиште мада цене варирају у току године.

"Почетна цена је била негде око 180 динара, ево данас цена кромпира на кванташкој пијаци у Лесковцу је од 30 до 140 динара", каже Далибор Цветановић директор ПССС Лесковац.

У сваком случају повратари Јужног Поморавља имају пуне руке посла. Значи им помоћ коју преко различитих пројеката добијају од државе. То им омоућава да произведу квалитетан и здрав кромпир, краставац, парадајз, паприку јер су свесни да купци у Србији могу да бирају између домаћег и поврћа увезеног из Македоније, Турске и Албаније које је некад јефтиније, али за куповину цена није увек пресудна.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.