Аронија доноси здравље, али не и новац

У Србије је тек 0,4 одсто земљишта под органском производњом. То значи да се око две хиљаде произвођача бави овим врстом узгоја на приближно 15.000 хектара. Екипа РТС-а упознала је једног из Мале Врањске код Шапца, а он јој је открио како се залетео у посао гајења ароније и да ли му се исплатило.

Прича о аронији може, али прво сок од ње. Јер као и све госте, Жељко Димитрић из Мале Врањске дочекао нас је својим производом. Рецепт за сок исти је већ шест година, колико и производи аронију. А ево шта се променило.

"На дан када смо садили килограм ароније је био око 1.000 динара у продаји, а данас нема откупа или је то неки откуп по 100 динара који је уопште неисплатив тотално", каже Жељко.

Зато аронију не продају у свежем стању, већ је искључиво прерађују. Нажалост, тај процес нисмо могли да снимимо, јер је аронија тек у цвату. Али зато можемо да вам покажемо како изгледа сок, ракија, слатко и чај од овог воћа. И да Жељка подсетимо како је у августу, када има пуне руке посла.

"Тај дан колико можемо да флаширамо толико и беремо плода. У току дана се бере од 4-5 сати, плод се пере, суши, хладно цеди и пастеризује. У току ноћи прерађујемо и флаширамо сок и ујутру опет испочетка. За један литар сока, пошто имамо систем за наводњавање, потребно нам је 1,6 килограма ароније, што је одличан резултат", истиче произвођач.

Одличан резултат Жељко је постигао и прошле године када је постао први сертификовани произвођач на територији Шапца. Међутим, ни то му, како каже, није довољно да би производе излагао даље од базара.

"Проблем је што ми као пољопривредна газдинства не можемо да уђемо у неке велике маркете. Иако имам сертификовану органску аронију, да је у мом соку цеђена свежа аронија, ја на овај сок не могу да ставим печат или амблем да је то органски производ, јер то могу само фабрике", објашњава Жељко.

"Чули смо како се прави сок, а како се гаји аронија? Kада смо посадили то је била прича да се само и обере и да нема посла ништа, али сама органска производња изискује много више посла него ковенционална производња где многе послове морамо да радимо ручно од копања и чупања траве до купљења ручно рутаве бубе која напада плод.

На 70 ари Жељко је засадио 1.400 стабала ароније. Иако процењује да ова плантажа може да има род и до 15 тона годишње, он га још увек није достигао. Максимална берба била му је протекле године када је обрао 3,5 тоне овог бобичастог воћа.

"У органској производњи не може да се баца толико минералног ђубрива, тачније уопште, као у конвенционалној производњи. Имам три пута мањи род него неко ко у конвенционалној производњи баца ђубрива примењује чак и тотал, нема траве. Ми треба да имамо три пута већу цену плода, а не само мизерних 10 или 20 посто", каже Жељко.

Овај медицински техничар у Хитној помоћи још није повратио уложено, али каже да се профиту нада следеће године. Главни савезник у послу му је сунце од кога и зависи колико ће његови производи бити слатки. А када смо код слатког, планира да аронију чоколадира као и да направи житни дезерт са њом. 

Број коментара 3

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

субота, 30. март 2024.
14° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво