Стижу празници и путовања, хоће ли гориво да поскупи

Томислав Мићовић објашњава за РТС да је цена нафте успоставила тренд раста још крајем децембра прошле године. Од тада се, наводи, уз мање осцилације цена нафте повећава.

У Јутарњем програму РТС-а објаснио је да је цена горива падала, али не до краја децембра, него до почетка фебруара. Бензин је појефтинио за неких 15 динара, а дизел за око 12 динара.

Од почетка фебруара до данас, цена бензина је повећана 7,5 динара, а дизел за шест динара.

Мићевић каже да то показује да су дистрибутери у Србији мењали цене у једном и другом смеру под утицајем промене трошкова.

"Највећи утицај на трошкове је заправо имала цена горива у набавци, односно, кад се измакнемо мало даље, цена сирове нафте. То је нешто од чега не можемо да се одбранимо у Србији, па ни у свим земљама у окружењу, јер сви смо увозно зависне земље", истиче Мићевић.

Каже да се може рећи да је цена сирове нафте стабилизовала и процењује да ако цена буде расла, да ће стрмина раста бити нешто мања. Сматра да неких драматичних промена цена у наредном периоду неће бити.

"На ово тржиште не утиче само економски показатељ, не утиче само понуда и потражња, али када политичке тензије почну да утичу на цену нафте, то онда више нико не може ништа да предвиди", напомиње Мићевић.

Најскупљи дизел је у Србији 

Цена дизел горива у Србији је највећа од свих земаља у окружењу. На пример, у односу на Македонију скупљи је 40 динара. Што се тиче безоловног бензина, он је јефтинији у Србији једино у односу на Хрватску и Црну Гору.

"Ниво малопродајних цена, у финалу одређују државне дажбине. Када из свих тих цена избаците државне дажбине, онда ће се видити колико су заправо цене нафтних компанија уједначене зато што зависе од свих економских једнаких параметара, а то су берзанске котације. Онда следи додавање државних дажбина. Када бисмо на српске нафтне цене додали македонске дажбине, а македонске цене додали на српске дажбине, разлика би била обрнута", објашњава Мићевић.

Додаје да свака држава процењује који ниво може да оптерети цену горива, а да не угрози тржишну конкурентност економије и платежну моћ грађана.

"Наша држава је, нажалост, поред високих акциза на цену горива додала још неке дажбине које није било потребно да се додаје зато што имамо високе акцизе. Нажалост, то се надоградило на цену горива да зато имао највише цене од свих у окружењу", истиче Мићевић.

Каже да је заједнички интерес и државе и нафтних компанија да се потрошња повећа.

"Када једна страна претера са ценом и са својим учешћем, онда потрошња не расте оним темпом којим бисмо сви желели. На држави је да процени, а нафтне компаније не могу на то да утичу", наводи Мићевић.

Апелује да се отклони што више парафискалних намета који представљају оптерећење за сваки литар горива.