Како Влада планира да се бори против сиве економије

Неиздавање фискалног рачуна, претакање горива, препродаја робе — то су само неки од примера пословања у сивој економији. Влада Србије усвојила је 4. априла Национални програм за сузбијање сиве економије са Акционим планом за његово спровођење за период од 2019. до 2020. године. На тај начин се обрачунава са појединцима који, избегавајући закон и порезе, стичу личну корист, али на рачун грађана и државе.

Влада је донела два врло документа у складу са настојањима да се побољша привредни амбијент. То ће привући нове домаће и стране инсвеститоре, рекла је за РТС секретарка Координационог тела за сузбијање сиве економије и саветница министра финансија Ана Јовић.

Акциони план представља скуп мера и активности којима се остварује смањење сиве економије. Он представља наставак активности које су започете још 2015. године, када је основано Координационо тело за сузбијање сиве економије којим председава министар финансија.

"Он улаже напоре да се све активности које су предвиђене у националном програму третирају као приоритет", поручила је Јовићева.

У нашем закону постоје репресивне мере за сузбијање сиве економије, али Јовићева каже да оне на дуги рок немају успеха, већ да су за дугорочне резултате потребна системска решења.

Овај акциони план од других докумената разликује сама припрема и доношење плана. На изради плана радила је стручна група сачињена од представника државних органа, НАЛЕД-а и Савеза за фер конкуренцију, који окупља 26 друштвено-одговорних компанија и запошљава преко 40.000 људи.

То значи да су на припреми плана радили државни органи, привреда, цивилно друштво, стручна и шира јавност, напоменула је Јовићева.

Указала је на резултате претходног акционог плана, тј. доношење Закона о поједностављеном радном ангажовању на сезонским пословима, који је почео да се примењује у јануару ове године. На сезонским пословима у пољопривреди ради између 65.000 и 80.000, а 95 посто њих је нелегално запослено.

"За разлику од пет сати — колико је раније требало да се припреми уговор о привременим пословима, па су сви избегавали то да раде — сада то траје 10 минута. Постоји електронски портал где ви пријавите радника. Можете да га пријавите на неколико дана", истакла је Јовићева.

Додаје да је и фискално оптерећење за послодавце смањено и сада износи 300 динара по дану, што је за трећину мање него што је раније било. Осим у пољопривреди, стручна група разматра да сличне подстицајне мере примени и у пословима у вези са кућним особљем, јер и у тој сфери много људи ради "на црно".

Експлоатисање песка и пирати на Дунаву 

Једна од река на којој је најчешћа нелегална експлоатација песка и шљунка је Јужна Морава. Тачан број нелегалних шљункара је тешко одредити. Процењује се да у сливу Јужне Мораве има два пута више фирми које нелегално експлоатишу песак и шљунак у односу на оне које имају одговарајућу дозволу.

Због тога се експлоатише око пет пута више песка него што би требало. Осим на економију, то се одражава и на екологију, јер обале реке ослабљују, уништава се рибљи фонд и мостови попуштају.

Шверц нафте са баржи уносан је посао за оне који живе око Дунава. У току 2018. године заплењено је 20 тона нафте у делу Дунава од ушћа Велике Мораве преко Костолца, Великог Градиште и Голупца. У близини овог предела је граница са Румунијом, па се често заплењују и акцизни производи. Прошле године заплењено је 17.500 цигарета.

Због кријумчарења, буџет Србије оштећен је за више десетина милиона евра на годишњем нивоу. Осим нафте, краду се и житарице, угаљ, челик. Последњи случај крађе житарица забележен је када су ухапшени пирати у старој луци у Смедереву. 

Јовићева каже да је Министарство пољопривреде одговорно за контролу нелегалних субјеката који бесправно искоришћавају водне и шумске ресурсе, у овом случају песак и шљунак.

Они су направили списак активности кроз које ће се спроводити и вршити контрола нелегалних објеката. Јовићева је истакла неке од активности на којима ће министарство радити.

"Прво да се појача инспекцијски надзор да би се открили нелегални субјекти, затим да се направи систем праћења токова те робе, како се не би угрозио екосистем река, и да постоји централни регистар за промет ове робе и да свако ко није регистрован за прометовање ове робе не може тиме да се бави", каже саветница министра финансија.

На питање зашто се појединци тиме баве и сада, Јовићева каже да тренутно нема довољно инспекција за контролисање свих токова река, пре свега Дунава, Саве и Мораве.

Број коментара 1

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

петак, 19. април 2024.
12° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво