За прва два месеца суфицит од 22,2 милијарде динара

На трећем састанку Дијалога о политици управљања јавним финансијам, Станивуковић је рекао да је удео јавног дуга у БДП опао са 71,2 одсто у 2015. на 50,4 одсто на крају фебруара ове године. 

Говорећи о циљевима фискалне политике у наредном перидоу, навео је да остварење релативно ниских фискалних дефицита од 0,5 одсто БДП омогућавају пад јавног дуга испод 50 одсто БДП.

Србија је, каже Станивуковић, 2018. годину завршила са стопом привредног раста од 4,4 одсто што је, додаје, сврстава у најбрже растуће економије у Европи.

Према средњорочној макроекономској пројекцији, Станивуковић наводи да ће кумулативна стопа раста у наредне три године бити 11,9 одсто и биће опредељна растом домаће тражње.

Просечно годишње, према његовим речима, наша привреда ће расти по стопи од 3,8 одсто, паралелно ће бити смањиван јавни дуг, наставиће се инензивније са реформским процесима и инсистираће се на фискалној дисциплини.

Станивуковић је рекао да је и у 2018. настављен позитиван тренд у фискалним кретањима са оствареним фискалним суфицитом од 0,6 одсто БДП-а што је, додаје, за 1,2 одсто БДП-а боље од планираног. 

Навео је и да је данас стопа незапослености два пута мања него 2013. године када је била изнад 25 одсто. 

"Добри економски резултати представљају здраву основу за даље унапређење економског амбијента што ће довести до смањење незапослености и подизања животног стандарда грађана", рекао је држвани секретар. 

За реформу система управљања јавним финансијама је навео да је саставни део шире реформе јавне управе, те да је циљ постизање одрживог буџета, смањење јавног дуга, јачање финансијских управљања и контроле, унапређење ревизорске контроле и парламентарног надзора, што све доприноси транспарентности у тој области. 

Један од приоритета је, каже Станивуковић, унапређење управљања јавним иневстицијама, и додаје да је проценат буџетског извршења капиталних порјекта у 2018. години повећа и износи око 85 одсто. 

Станивуковић је навео да је међу приоритетима и реформа Пореске управе, те нагласио да је значајно ојачана буџетска инспекција која је прерасла у посебан сектор Министарства финансија. 

Важност доброг управљања јавним финанансијама  

Шеф делегације ЕУ у Србији Сем Фабрици истакао је важност доброг управљања јавним финанансијама које треба да буде транспарентно. 

"Реч је о здравом и одговорном трошењу. Србија је начинила велике напретке на овом пољу како да се на одрживији начин троше средстава. Смањење јавног дуга и дефицита довело је до бољег управљања јавним средствима што је од суштинског значаја за напредак", каже Фабрици. 

Планирање политика и буџета треба да иде, наводи Фабрици, руку под руком са развојем људских ресурса и додаје да ЕУ од 2016. године са 80 милиона евра пружа подршку реформи јавне управе, како би се додатно ојачали њени капацитети. 

"За нас је реформа јавне управе кључна ставка на путу Србије ка ЕУ", рекао је Фабрици и додао да је један од кључних елемената да све политике буду правилно буџетиране.

Заједнички ће се, додаје, радити на изградњи механизма за успостављање приоритета инвестиција. 

Амбасадор Немачке у Србији Томас Шиб рекао је да су Србија и Немачка партнери када је реч о добром финансијском управљању. 

"Наш заједнички рад и напори су усмерени на два циља, да се унапреди транспарентности и учешће у доношењу одлуке о буџету и свим буџетским поступцима", рекао је Шиб.

Заједничке активности, додаје, обухватују развој грађанског водича за буџет и идеја је да се буџетски процес учини разумљивији грађанима. 

"Сви наши напори су усмерени на интеграцију Србије у ЕУ", поручио је Шиб.