Фонд енергетске ефикасности помаже обнову изолације

Енергетској заједници, Србија подноси годишњи извештај о унапређењу енергетске ефикасности јер су захтеви Уније у тој области све оштрији. До сада је доста урађено на енергетској обнови јавних објеката и установа. Ове године у буџетском фонду за те намене је три пута више новца него лане и у току је нови позив локалним самоуправама да конкуришу са пројектима. Грађани за те послове нису имали подршку, али до краја године на њу ће моћи да рачунају јер Влада најављује формирање независног Фонда енергетске ефикасности.

У домаћинствима која су заменила само застарелу столарију или ставила изолацију на зидове већ се живи конфорније, а енергија се штеди.

Неки од анкетираних грађана кажу за РТС да су се са променом столарије смањили и рачуни за струју, за 25-30 одсто. Они који живе у згради, међутим, причају нам да изолацију нису мењали, јер је у стабеној згради то мало теже учинити.

А биће лакше формирањем независног Фонда енергетске ефикасности, јер ће искључиво помагати грађане у том послу.

"Он је замишљен да функционише као 'риволвиг фонд', да се делимично средства дају неповратно ка грађанима, а делимично да грађани то враћају дугорочним кредитима који ће после бити поново база за пуњење тог Фонда", објашњава Милош Бањац, помоћник министра енергетике.

Колико је зграда енегетски ефикасна доказује се енергетским пасошем, а сви ће у електронској форми морати да буду у Централном регистру Министарства грађевина.

"Новина коју Министарство уводи јесте да се у методологију за прорачун енергетске ефикасности уведу и нове енергије, сем грејања која је уведена 2012. године. Дакле, да уведемо и потребну енергију за загревање топле воде, за вентилацију за све оне друге енергије које користимо у становању у једној згради што управо радимо кроз Измену правилника у сарадњи са Европском банком за обнову и развој", наводи Јованка Атанацковић, помоћница министарке грађевинарства, саобраћаја и инфрастуктуре.

Енергетски пасош је део техничке докуметације без којег новоизграђени објекат не може добити употребну дозволу.

Јованка Атанацковић истиче да је за то надлежан грађевински инспектор да утврди такво стање на терену и да на располагању има чак и забрану коришћења такве зграде.

Иначе, и на нашем тржишту закон забрањује продају енергетски неефикасних грађевинских материјала и опреме. А општине са више од 20 хиљада становника морају да имају енергетског менаџера који саветује о мерама енергетске ефикасности. Од 79 таквих општина, именовала их је 41-једна.

Новац из Фонда, ипак, не могу да користе све општине.

"Средства Буџетског фонда не могу да користе општине које немају именованог енергетског менаџера", тврди Милош Бањац.

У Европској унији већ 2020. новоизграђене зграде треба да имају нулту потрошњу енергије - значи морају бити енергетски самоодржаве, користити обновљиве изворе и чак кишницу претварати у пијаћу воду.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.