Потрошачки спорови и ван суда, у плану прекршајни налози

Центру за заштиту потрошача у Нишу, дневно се јави 20-ак незадовољних купаца који су хтели да рекламирају робу али нису успели да реше проблем. Радмила Јовић због проблема са телефоном.

Радмила Јовић каже да је пет пута рекламирала телефон и да јој је речено да је све у реду. 

"Била је купљена нека обућа, па се пре истека гаранције то поцепало. Онда су рекли - носили сте по киши", рекао је други анкетирани потрошач.

"Мени се чини да се у последњих 10 година значајно поправила ситуација посебно са доласком великих страних компанија. Оне су увеле неке процедуре које су се као домино ефекат распршиле код конкурената", каже трећи потрошач.

Да је прихватање рекламација највећи проблем потврђују и инспектори.

"Интересантно је да се појављује већи број пријава на сложеније прекршаје, попут непоштене пословне праксе", каже Мирјана Дамјановић из Тржишне инспекције.

У преводу, оно што кажу или напишу трговци не испуне. Гледајући шта пише у законима, ми имамо иста права, кажу у Удружењу потрошача, као и грађани Европске уније.

"Разлика је у томе што ми немамо практичан начин да их остваримо јер код нас око 90 одсто ствари, конфликата који постоје између трговаца и потрошача треба да се реши на суду. А да ли бисте ви желели да се због неког спора од 5, 10, 20.000 динара повлачите по судовима три године", пита Ненад Бумбић из Удружења "Заштита потрошача".

Помоћник министра трговине за заштиту потрошача Вишња Ракић каже да се новине у изменама и допунама Закона о заштити потрошача односе на вансудско решавање потрошачких спорова, а то значи довођење у контакт потрошача и трговца и решавање мирним путем потрошачких проблема.

"Следећа ствар коју ми планирамо је увођење прекршајних налога. То подразумева фиксну казну", каже Ракић.

До 2030. електронска трговина ће преузети примат, а више од 80 одсто трансакција обављаће се онлајн. Зато се припремају измене закона које би требало да обезбеде бољу заштиту потрошача и у дигиталном окружењу.