Мање шећерне репе на банатским ораницама

У Војводини је почела сетва шећерне репе. Површине су за тридесет одсто мање него лане али се то, како процењују стручњаци - с обзиром на залихе шећера - неће у већој мери одразити на тржиште.

Узрок смањеног интересовања за узгој шећерне репе је, кажу стручњаци, знатно мања цена шећера на светском тржишту. Од 2006. године пала је за више од 300 евра по тони, што је условило и смањење откупне цене репе за домаће пољопривреднике. То се посебно одразило на индивидуалне пољопривредне произвођаче.

Сетва је кренула у средњем Банату и услови су за сада готово идеални. Ипак, ратари су забринути.

"Брине нас недостатак зимске влаге. Тренутно је, по мојој процени, 200 литара недостатка", каже Драган Шаровић из Лазарева.

Колебање цена шећера поколебало је и породицу Шаровић из Лазарева која се овом производњом бави дуже од пет деценија.

Прошле године репу су гајили на шездесет хектара овога пролећа сеју три пута мање.

"Упркос томе што је цена добра - 32 евра по тони, као и прошле године - али с обзиром на то да смо ми прошле године укупну количину здраве предате репе одбијене од трулежи, значи скинут нам је род тридесет одсто. Тако да та цена од 32 евра кад се смањи за тридесет одсто то и није баш толико исплативо", објашњава Младен Шаровић.

Ни други произвођачи и поред свих проблема не одустају од производње, пре свега због плодореда.

"Што се тиче цене, ове године је мало скупља због нафте и цена ђубрива је мало већа него прошле године", указује Раде Цветиновић из Лазарева.

Поједине шећеране, да би повећале површине под репом, кооперантима нуде додатне субвенције.

"Свако ко је са нама потписао уговор са берзом, пошто нам је тако конципиран уговор,  ми гарантујемо скалу тако да имамо додатних 1,5 евро стимулације на све оно што смо претходно нудили. Цена је сада 34,5 евра плус скала која може доћи и до 40 евра, плус 50 одсто гратис семена за сетву", директорка сировинског сектора фабрике "Хеленик шугар" Ирена Стојановић.

У Србији се годишње троши око 250.000 тона, шећеране у нашој земљи су прошле године произвеле око 350.000 тона шећера. Стручњаци се слажу да ће, чак и уз мање површине под репом, шећера бити довољно и за наше потребе и за извоз.

број коментара 1 пошаљи коментар
(четвртак, 14. мар 2019, 09:26)
Dragan S [нерегистровани]

Dali je komentar potreban

Svakom narednom godinom poslovanje u poljoprivredi postaje sve losije i neisplativije . Cene repromaterijala rastu dok cene finalnog poljoprivrednog proizvoda opadaju i jedini nacin da se proizvodnja odrzi je u smanjenju cene rada koja tu proizvodnju prati .Mi kao narod dovedeni smo u neki kolonijalni status ne prema nekim drzavama i narodima vec prema multinacijonalnim kompatijama koje su preuzele upravljanje svetskim tokovima .Oni kroz cenu repromaterijala i finalnih proizvoda odredjuju nam cenu rada koja mora biti sto niza da bi njihov profit bio sto veci .