Када ће београдски "речни вукови" дићи сидра

Иако је на најзначајнијој тачки пролаза Дунава у Црно море, Србија нема шта да понуди наутичким туристима. Недостају смештајни капацитети, марине, уређена обала и плаже. Иако Србија има 76 дугачких река, 50 краћих, девет већих и 114 мањих језера, наутичка привреда већ дуже од деценију има статус потенцијала.

Гостујући у Јутарњем програму председник групације за наутички туризам Привредне коморе Србије, капетан Петар Ђорђевић, рекао је да наутички туризам није препознат у Србији. 

"Наутички туризам је доживео експанзију у Европи и у земљама у региону, док у Србији није препознат иако имамо 3.000 километара разних обала. Потребно је да разговарамо. Треба да се направи стратешки план у целој Србији", нагласио је Ђорђевић.

Капетан додаје да Привредна комора има једно одељење у коме су пионири наутичког туризма који се баве тим питањима. 

"Мислим да је наутички туризам скрајнут, није препознат. Боримо се да држава схвати, јер без политичке воље не може се остварити Мастер план", каже Ђорђевић.

Према његовим речима, не можемо бити пусто острво јер нема ниједног туристе који обилази европске градове, а да се на пример не провозају Сеном и на тај начин погледају град.

Капетан истиче да, када је реч о улагању у наутички туризам, он не би говорио само о новцу већ и о угледу земље.

"После Мастер плана, морају се обезбедити основни инфраструктурни услови да би се развила таква врста туризма: крузинг, изнајмљивање индивидуалних пловила, обилазак бродовима.

Навео је пример Љубљане, која има 100 малих бродића којима се могу сагледати лепоте тог града, док имамо Дунав и Саву и безброј језера која треба искористити.

Страни бродови провезли више од 70.000 туриста 

Према подацима Агенције за управљање лукама, у Србији је током 2017. године регистровано 996 пристајања путничких пловила, а Градска управа Београда забележила је више од 530 пристајања бродова којима је допловило више од 70.000 страних туриста.

Ђорђевић објашњава да су крузери који долазе у Београд понуда тих земаља чији су, а људи који посећују су људи у трећем старосном добу и они користе њихове понуде.

"Ми морамо да организујемо наше понуде, да туриста може са реке да обиђе Апатин, Смедерево, Нови Сад и, наравно, Београд.

За реализацију тог плана, каже, потребна је сагласност три министарства пољопривреде, инфраструктуре и туризма, и треба ускладити законе.

А као проблем, навео је и неадекватно школство.

Позитиван пример наутичког туризма у Србији је град Чачак. Занимљиво је да у Стратегији развоја тај град има наутички туризам.

Чачани и туристи возе се стазом дугом 11 километара у Овчарско-кабларској клисури и том приликом могу уживати у прелепим пределима.

У Туристичкој организацији Чачка кажу да имају 160 регистрованих пловила, а прибавили су и марину за 40 чамаца.

Капетан Ђорђевић каже да је Чачак одличан пример и да треба да га следе и други велики градови.

"Потребна су пристаништа, марине и инфраструктура која мора да повеже реке са градским саобраћајем. Примера ради, на аеродрому у Паризу може се купити карта за обилазак Париза  Сеном", рекао је Ђорђевић.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

четвртак, 28. март 2024.
21° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво