Какво млеко пијемо

Млеко које се пије у Србији је доброг квалитета. Оно које извозимо у Европску унију, Босну и Херцеговину, Македонију ипак је квалитетније и то пет пута када говоримо о прописима о нивоу афлатоксина.

"То је млеко са посебних фарми, нормално, које морају да испуњавају све задате критеријуме по правилнику и закону земаља у које извозимо", каже Мирослав Петровић из Млекаре "Шабац".

Према његовим речима, млеко за руско тржиште се бира са специјалних фарми, односно са фарми најбољих и највећих произвођача. 

Велики произвођачи нерадо говоре о разлици у квалитету млека које је намењено нашем тржишту и оног које при извозу на царини мора да прође контролу јер не сме имати више афлатоксина од 0,05 микрограма по литру.

Та граница је важила и у Србији до 2013. године. Тада је суша довела до пуцања зрна кукуруза, а онда обилна киша подстакла развој буђи. Тада је дозвољени ниво афлатоксина повећан. Од тада су се министри мењали, а обећање остало да ће се ниво афлатоксина вратити на европски.

"Ми у овом тренутку на тржишту имамо негде око два одсто млека код малих произвођача који искачу из тих билансâ. Јако је важно да сачувамо своје мале пољопривредне произвођаче и идемо ка 0,05", каже министар пољопривреде Бранислав Недимовић.

Очекује да ће се то постићи превентивним мерама и истиче да је важно водити рачуна о храни коју једу животиње.

На питање каква је наша обавеза када је у питању ЕУ, министар каже: "Па када уђемо у Европску унију, тај период прилагођавања је пред нама, не могу сад да лицитирам, али ми ћемо гледати да то буде што пре."

Стручњаци кажу да је од промене прописа важније да држава помогне произвођачима да направе адекватнија складишта, да побољшају хигијену муже и услове у шталама, како се не би јављао афлатоксин и штетне соматске ћелије.