Квалитетом до светских пијаца

Уместо у приколицама, кукуруз би требало да заврши у шталама, за тов животиња чије се шунке и сланина као врхунски деликатеси продају на далеким и богатим тржиштима. Тако стручњаци објашњавају рецепт за већу зараду од извоза прехрамбених производа који стагнира од 2011. године.

"Средства која држава Србија сада издваја да подржи пољопривредну производњу нису тако мала. Mеђутим, велики део тих средстава се даје за, поменућу, субвенције по хектару или по литру млека са упитним економским ефектом", каже Милош Миловановић, координатор пројеката Организације за храну и пољопривреду Уједињених нација (ФАО).

У Србији је, према његовим речима, дефинитивно потребно издвојити више за инвестиције.

"Требало би да подржавамо квалитет, да подржавамо оне привредне субјекте који су у стању да повуку цео ланац вредности. То је оно што је важно и требало би да се фокусирамо на маркетинг", сматра Вељко Јовановић, директор сектора пољопривреде у Привредној комори Србије.

Србија не би требало да се такмичи у количини произведених житарица, меса, млека, поврћа и воћа. Држава попут наше би на глобалну пијацу требало да изнесе скупу, висококвалитетну прерађену храну.

"То неопходно са собом повлачи већа улагања у прехрамбену индустрију, завршетак процеса приватизације и ревитализацију прерађивачких капацитета. То повлачи и улагање у техничко-технолошко осавремењавање производње, изградњу модерних складишних капацитета", објашњава Сенад Махмутовић из Министарства пољопривреде.

Деведесет одсто хране коју извеземо заврши на тржиштима са којима имамо бесцарински споразум. Половина оде у Европску унију, трећина у суседне земље, а десет одсто у Русију.

"Унутар Цефте, унутар ЕУ, ми смо отприлике негде на границама наших могућности, нашег извоза, имајући у виду шта извозимо. У структури наших производа нама је потребан нови инвестициони циклус у пољопривреди", наглашава Стеван Никчевић из Министарства трговине.

Сертификација органске производње и заштита географског порекла је пут за повећање економске вредности хране. Стручњаци кажу да би осим у то, држава требало да уложи више новца и у међународни маркетинг због чињенице да је Србија земља укусне и здраве хране у којој нема ГМО.