Пола извоза Србије и пола прихода у малопродаји држе странци

У Србији се три одсто компанија налази у већинском власништву странаца, оне стварају сваки пети динар додатне вредности, док у српском извозу учествују са више од 50 процената, подаци су Привредне коморе Србије. На тржишту малопродаје странци држе скоро половину прихода.

Директор сектора за аналитику и услуге ПКС Бојан Станић објашњава за Танјуг да су стране компаније најзаступљеније у банкарском сектору Србије, у ауто-индустрији и производњи ауто-делова, као и да расте њихово учешће у сектору рударства.

На тржишту малопродаје у Србији стране компаније са мање од 50 посто прихода ипак заузимају више од 55 одсто укупних површина свих продавница у нашој земљи.

Тржиште малопродаје у Србији последњих година бележи раст прихода показују подаци, а доминантни су домаћи трговци и мале радње где постоји простор за модернизацију, али и боље услове за рад запослених у мањим трговинама. 

Доминатни играчи су и даље "Делез" и словеначка компанија у власништву хрватског "Агрокора" у реструктурирању – "Меркатор".

Секретар удружења за трговину ПКС Жарко Малиновић оцењује да је "Меркатор" важна платформа за пласирање домаћих производа, не само у Србији већ и у региону, и наводи да је са 21.000 српских производа на полицама овај ланац "де факто" српски. 

Оцењује да се не може говорити о кризи на српском тржишту због кризе "Агрокора", јер се, каже, ситуација са том компанијом стабилизовала.

Може се, додаје, рећи да је реч о развоју, јер и менаџмент "Меркатора" из Љубљане размишља у овом правцу.

Малиновић сматра да је мање важно ко ће на крају бити власник овог трговачког ланца и додаје да се "са сигурношћу зна да постоји интересовање озбиљних играча у малопродаји за српски део компаније, али и за компанију у целини". 

За српску привреду је важно да јача присуство својих производа на полицама и домаћих и страних трговачких ланаца, каже Малиновић, јер је, подсећа, то услов за бољу продају српских произода на страним тржиштима. 

Пола страних директних инвестиција на Западном Балкану стигне у Србију, од тога 70 одсто долази из ЕУ, а у последње време бележи се јачи прилив страних директних инвестиција из Кине и Уједињених Арапских Емирата.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

субота, 21. септембар 2024.
25° C

Коментари

Re: Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Steta
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Ко би свијету угодио
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Komentar
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи