Из сиве зоне (преко субвенција) до легалних токова

Национална служба за запошљавање и ове године додељује средства за самозапошљавање. То би могло да помогне онима који немају посао, али имају идеју да га започну. Од оних који добију субвенцију, на тржишту после прве године опстане 70 одсто, каже директор НСЗ–а Зоран Мартиновић.

Директор Националне службе за запошљавање Зоран Мартиновић је, гостујући у Јутарњем програму РТС-а рекао да је недавно објављен јавни позив за све мере активне политике запошљавања за 2019. годину и да се повећава број заинтересованих за субвенције.

"Планирали смо да и ове године прелиминарно укључимо 4.000 лица која се налазе на евиденцији. То су углавном особе које третирамо теже запошљивим. Имаћемо посебан програм и за Роме који могу да користе субвенцију за самозапошљавање. Сваке године укључимо преко 100 особа са инвалидитетом. Велико је интересовање и Рома и особа са инвалидитетом, али и младих до 30 година", објашњава Мартиновић.

Ове године, наглашава, биће повећани износи за субвенције за самозапошљавање.

"Почетни износ биће 200.000 динара за општу популацију, за особе са инвалидитетом 240.000 динара, а за вишкове запослених 220.000 динара. То је можда симболични подстицај, али нам се чини као стимуланс за многе незапослене", каже Мартиновић.

Наводи да се за подстицаје углавном одлучују они који су на евиденцији НСЗ-а, али већ имају неку опрему или простор за рад.

"Подстицаје могу да користе за порезе и доприносе. Велики број наших незапослених су у некој сивој зони. На овај начин их уводимо у легалне токове", прецизирао је Мартиновић.

Ко је заинтересован за мере активне политике 

За мере активне политике су, каже, неретко заинтересоване занатлије, али има и оних који се баве услугама.

"Међу њима су и адвокати, стоматолози, али и они који се баве услугама. Нама је задовољство што ту доминира, ипак, производња и прерада", наводи Мартиновић.

Немогућност проналажења посла је један од фактора због којих се људи одлуче да покрену сопствени бизнис, али код конкурисања за подстицаје преовладавају и други разлози, рекао је Мартиновић.

"Неко има наследство, неко добру идеју, неко простор. Ови подстицаји им помажу да покрену посао. Позитивно је то што да након истека прве године, када ми пратимо њихову делатност, око 70 одсто је и даље активно. И то је сличан проценат као на нивоу ЕУ", каже Мартиновић.

Има, додаје, и оних који злоупотребе новац за покретање посла.

број коментара 3 пошаљи коментар
(субота, 23. феб 2019, 12:34)
Dejan [нерегистровани]

Subvencije

Taj novac je toliko bedan da nije vredan truda.Toliko papira i raznoraznih gluposti se trazi da coveku dodje da odustane na pola posla.A sa tom sumom se ne moze nista uraditi.Sramota!!!

(субота, 23. феб 2019, 10:33)
Nikola [нерегистровани]

Pitanje

Za pocetak posla tih 200000 dinara nije nista. Kasa kosta 30000,kirija neka bude po 17000 a svi traze bar 3 unapred. Sta covek sa ostatkom od 100000 dinara raditi. Opremiti radnju. Napuniti robom i vec od prvog meseca te ceka porez,doprinosi,komunalije,struja,takse....Onaj ko radi u sivoj zoni radice i dalje jer ako radi od kuce ne placa nikom nista. Nema poreza nema kirije a najcrnje je to sto ako zaradi i 100 dinara po nekom artiklu to ostaje njemu sve. Puni su oglasi robe koja se prodaje iz kuce a namenjena je za prodavnice... Znate li Vi koliko to gusi legalne prodavce i potencijalne nove privrednike...Kada drzava to zasece onda ta subvencija ima smisla a ovako kako je sada ne...

(субота, 23. феб 2019, 10:13)
Жорж [нерегистровани]

Незапослени?

Наша власт каже да је незапосленост искорењена, а ви пишете да је много заинтересованих. Роми су посебна раса људи изгледа пошто они имају посебне услове, што дискриминише нероме. Онда, 200000 хиљада дајете, а реците ми шта може са тим новцем да се уради, наравно дајете и одговор, та средства ће те вратити држави кроз порез и онда се питам шта може да се закључи из свега тога?