Емисије угљен–диоксида прете рачунима за струју

У земљама Европске уније за емисију угљен-диоксида из термоелектрана већ се плаћају папрени пенали – од 22 до 24 евра по мегават-сату.

Јасмина Трхуљ из Секретаријата Енергетске заједнице указује да би, када би се то увело и у Србији, рачуни могли да порасту и за 30 одсто.

У Влади кажу да за Србију и земље региона које нису у Европској унији та обавеза не важи. И када Србија постане чланица ЕУ, та регулатива се не примењује аутоматски већ се о њој преговара, истиче министар рударства у енергетике Александар Антић.

"Тако да не постоји потреба да у овом тренутку на било који начин узнемиравамо наше грађане било каквим најавама поскупљења цена електричне енергије, јер њих неће бити", поручује министар.

Али оно што је извесно, до 2023. морају се гасити стари термоблокови у читавом региону. Акценат је на повећању енергије из обновљивих извора, која је скупља од струје коју добијамо из угља или нуклеарки.

"Оно што је интересатно код нас и по чему мало одскачемо у односу на окружење и регион, јесте да имамо пораст малопродајних цена због повећања удела производње из обновљивих извора енергије", истиче Далибор Муратовић из Електропривреде Републике Српске.

Највишу цену струје у регону има Бугарска, а Србија најнижу и у региону и у Европи. Наша земља за сада покрива потрошњу производњом, али региону генерално недостају нови капацитети.

"Пре двадесетак година сви смо мислили да ће енергија ићи са истока на запад, са југа на запад, а сада само сведоци потпуно другачије ситуације да енергија иде са Запада код нас, цене су више а капацитети недовољни", указује Давид Жарковић, директор Сектора за трговину у ЕПС-у.

Од земаља региона тражи се међусобно брже повезивање тржишта електричне енергије јер анализа Енергетске заједнице показује да због слабе интеграције, наш регион годишње изгуби 16 милиона евра.