Емисије угљен–диоксида прете рачунима за струју

Еколошке и енергетске директиве Европске уније су све строже. Од нашег региона тражи се интегрисано тржиште електричне енергије. Енергетска заједница сматра да треба размишљати и о увођењу таксе за емисију угљен-диоксида из термоелектрана иако би то подстакло поскупљење струје. Министар енергетике Александар Антић поручује: Србија неће уводити тај намет док не уђе у Унију, па нема ни поскупљења струје.

У земљама Европске уније за емисију угљен-диоксида из термоелектрана већ се плаћају папрени пенали – од 22 до 24 евра по мегават-сату.

Јасмина Трхуљ из Секретаријата Енергетске заједнице указује да би, када би се то увело и у Србији, рачуни могли да порасту и за 30 одсто.

У Влади кажу да за Србију и земље региона које нису у Европској унији та обавеза не важи. И када Србија постане чланица ЕУ, та регулатива се не примењује аутоматски већ се о њој преговара, истиче министар рударства у енергетике Александар Антић.

"Тако да не постоји потреба да у овом тренутку на било који начин узнемиравамо наше грађане било каквим најавама поскупљења цена електричне енергије, јер њих неће бити", поручује министар.

Али оно што је извесно, до 2023. морају се гасити стари термоблокови у читавом региону. Акценат је на повећању енергије из обновљивих извора, која је скупља од струје коју добијамо из угља или нуклеарки.

"Оно што је интересатно код нас и по чему мало одскачемо у односу на окружење и регион, јесте да имамо пораст малопродајних цена због повећања удела производње из обновљивих извора енергије", истиче Далибор Муратовић из Електропривреде Републике Српске.

Највишу цену струје у регону има Бугарска, а Србија најнижу и у региону и у Европи. Наша земља за сада покрива потрошњу производњом, али региону генерално недостају нови капацитети.

"Пре двадесетак година сви смо мислили да ће енергија ићи са истока на запад, са југа на запад, а сада само сведоци потпуно другачије ситуације да енергија иде са Запада код нас, цене су више а капацитети недовољни", указује Давид Жарковић, директор Сектора за трговину у ЕПС-у.

Од земаља региона тражи се међусобно брже повезивање тржишта електричне енергије јер анализа Енергетске заједнице показује да због слабе интеграције, наш регион годишње изгуби 16 милиона евра.

број коментара 4 пошаљи коментар
(понедељак, 18. феб 2019, 07:01)
anonymous [нерегистровани]

Da pojednostavim

Srbija NIKADA nece uci u EU jer ce EU uskoro da nestane. Tako da nema ni brige da ce zbog tih EU ogranicenja da poskupi struja. A hoce da postupi jer je svaka nasa vlast nezajazljiva za pare.

(субота, 16. феб 2019, 12:15)
Воронцов [нерегистровани]

Све што је ЕУ наметнула довело је до пропасти

Узмимо за пример само приватизацију. Уништила је комплет привреду. Против угљен диоксида можемо се борити једино пошумљавањем , дакле оним што ће производити кисеоник.Када им неки вулкан избаци ко зна колико угљен диоксида што и њега не опорезују?

(субота, 16. феб 2019, 10:48)
anonymous [нерегистровани]

Struja

Mi vec placamo svake godine januar ili februar neku struju koju ni sami neznamo kako kako potrosili a racuni uvecani i te kako kao i sada u februaru..mi vec placamo neki porez svake nove godine

(субота, 16. феб 2019, 10:30)
anonymous [нерегистровани]

Moćne zemlje EU žele monopol na proizvodnju struje, pre svih Nemačka

Ako im se ne sviđa termoelektrana, hajde da vidimo šta bi rekli na odluku Srbije da gradi nuklearke? Po celoj bogatoj (!) EU ima ih na sve strane, ali nema šanse da bi Srbiji bilo dozvoljeno, jer EU želi da i Srbija bude samo vazal. Dugoročni plan je da samo nekoliko zemalja u EU proizvodi električnu energiju, a da je sve države drugog reda prvenstveno uvoze. Sad će smisliti da ne može ni hdroelektrana, zbog riba, pa ne mogu vetrenjače zbog ptica, ne može solarno u Srbiji zato što bi bile zaklonjene biljne vrste ili bi smetalo NATO avionima. Srbija treba da se udaljava od zagađenja, ali ne po cenu usporenog razvoja i propasti. Zašto se nije Engleska rešila uglja na početku industrijske revolucije nego se sad prave pametni, pošto su porobili i opljačkali pola sveta?