Први човек "Венсија" за РТС: Биће то фина борба

Одлука о томе ко ће управљати Аеродромом "Никола Тесла", после међународног тендера, донета је 5. јануара 2018. године. Уговор о концесији на 25 година потписан је у марту. Француска компанија "Венси" званично је преузела управљање аеродромом у децембру, а јуче је то и озваничено. Премијерка је симболично првом човеку "Венсија" предала кључеве аеродрома. Никола Нотбар за емисију "Око магазин" објашњава какве ће промене доживети аеродром.

Председник компаније "Венси" Никола Нотбар истиче да ће се врло брзо на Аеродрому "Никола Тесла" видети благе промене.

Прво, упознали смо веома посвећен тим. Мислимо да је ова компанија током свог постојања много урадила за земљу до сада. Ми смо преузели аеродром 26. децембра и сада смо негде између континуитета и промене. Континуитет чине тим, менаџери, посвећеност држави и главном граду, а промене су очекивања која Влада има од нас. Тај баланс између континуитета и промена ће бити наш мотив наредних месеци, али већ смо почели. Можете очекивати прве благе промене на аеродрому већ месец дана од почетка управљања, и наставићемо. Тренутна ситуација је добра, али обавезали смо се да је учинимо још бољом.

Кажете да су промене већ почеле. А какве су то промене и када ћемо их видети, и ми као путници?

Да, две су врсте промена. Прво, то је концесија, где постоје захтеви од Владе да повећамо капацитете. У ствари промене су тешке и лаке. Тешке ће захтевати неко време јер треба да добијемо дозволе за градњу и дизајн, све да бисмо повећали капацитете. Капацитет терминала, нову писту, такси стајалишта, паркинг-позиције за авионе али и за аутомобиле. Али искуство путника је једнако важно. Ту долазе оне лакше промене за њих, и пре завршетка радова. На пример, да побољшамо приступ вај-фају, да људи могу да се повежу, обновићемо радње на аеродрому и садржаје за путнике и већ смо мало изменили сигнализацију, да све буде јасније.

Ваш план је да Београд постане главно туристичко и авио-чвориште у овом делу Европе. На чему базирате уверење да ће се то заиста и десити?

Верујемо да је оно што можемо да променимо са тимовима у аеродрому, у Влади и државној туристичкој агенцији везано за ефекат мреже. Као што знате, управљамо многим аеродромима широм света. Та мрежа показује да је проток људи данас веома занимљив: имамо људе који посећују рођаке и пријатеље, а то је веома важно у Србији због дијаспоре, и позиције земље у Европи.

Снажно верујемо у урбани туризам. На пример, у прошлости у Португалу градови као што су Лисабон и Порто имали су огромно повећање путника који долазе на кратак одмор, на викенд, што је за људе мањи трошак. Оно што смо осетили у Београду, у Србији, јесте да постоји огроман потенцијал да искористимо ту мрежу, авио-компаније које познајемо, да мотивишемо људе да дођу и посете Београд. Мислим да ће то бити погонска снага наредних година, и да ће већином Европљани, али не само они, кажем Европљани јер смо овде где смо, пожелети да открију Србију. Урбани туризам са новим хотелима који ће се градити, са новим начином управљања аеродромом, навешће више људи да дођу у Београд.

Има још аеродрома у региону који такође желе да постану то чвориште о коме причате. Видите ли озбиљну конкуренцију, можда Софију, или Загреб?

Увек има конкуренције. Људи који мисле да аеродроми могу да имају монопол, греше. Имате Американце или Кинезе који иду у Европу, који могу да користе многа таква чворишта. Ако сте на западном Балкану, на југоистоку Европе, имате много аеродрома. Дакле, конкуренције увек има. А она има више нивоа. На пример, зашто да дођете у посету Београду кад можете у друге градове? Добра ствар је што људи желе различите локације. Прошло је време када су сви хрлили само у Париз, Лондон или Венецију. Сада морамо да им предложимо различите понуде. И типови авио-компанија које имамо, "Ер Србија", и друге локалне компаније, помоћи ће да се фокусирамо на друга тржишта. А онда, имате мале или градове средње величине до којих се лети са преседањем. Код Београда је добро што је густо насељен, а земља је снажна, тако да може да игра важну улогу у региону. А наша посвећеност, са нашом мрежом и снагом, јесте да помогнемо Београду да буде водећи.

Биће то борба, фина борба, борба са конкуренцијом. Мислимо да директни летови из Србије и у Србију, и чињеница да ће аеродром бити хаб или чвориште, дају могућност да будемо значајан актер у региону. Што се нас тиче, ово је наш једини аеродром у региону. А то значи нашу посвећеност. Немамо учешће у Софији, ни у Загребу, Београд је наше чвориште и концентрација наше снаге како бисмо били водећи у југоисточној Европи.

Шта је ваша предност у односу на друге концесије аеродрома у региону?

Имамо мрежу. Дакле, у Француској смо, у Португалу, у Великој Британији. Узмите само два велика тржишта за Србију, а то су Француска и Велика Британија. Покривамо и Гетвик аеродром у Лондону, где ћемо имати већински пакет акција у јуну. Управљамо и регионалним аеродромима у Лиону и Нанту у Француској. Ово су главна тржишта која треба да открију Србију. Исто смо урадили у Португалу. Ако се сећате, преузели смо португалске аеродроме 2012. и скоро смо удвостручили саобраћај у протеклих седам година. Даћемо све од себе да људе доведемо овамо. И зато је важно што је ово наш једини аеродром у региону, који је део мреже која га чини ефикасним.

Други важан фактор су везе са авио-компанијама. Водећи смо аеродромски оператор за "Изиџет", за "ТАП Португал", имамо много локалних авио-компанија, сада и "Ер Србију". Ова комбинација веза са националним авио-компанијама и лоукост компанијама, аеродром чини ефикаснијим, да се што пре отворе нове линије.

Очигледно имате озбиљне планове, али оно у шта не могу сви да поверују је чак 15 милиона путника на београдском аеродрому до краја концесије. Троструко више. Како то планирате да изведете?

Све је постепено. Добра ствар у вези са концесијом је што се мој интерес и интерес земље подударају. То је посебан уговор по коме што више путника ја имам, што више прихода имам, биће добро по економију земље, отварање радних места и успех концесије. Оно што смо раније радили на другим локацијама јесте да смо удвостручили или утростручили број путника. Причамо о 25 година. Бићемо овде дуго. Ми смо партнери. Идемо корак по корак.

Сада, треба да отворимо нове линије да бисмо имали добар раст наредних година. Али све треба да иде постепено. Зато је главна снага вредност земље, капитала, јачање српске економије, што и јесте фактор због кога смо одлучили да инвестирамо. Људи ће све више путовати из Србије, док ће други долазити ради урбаног туризма. Дакле, није од данас до 15 милиона за минут, биће то постепен сигуран раст, због раста економије, због могућности да се привуку људи да посете Београд. Не бојимо се, постоји очигледно капацитет са радовима које ћемо изводити да се ширимо и стигнемо до 15 милиона до краја, али надам се, и пре краја концесије.

Говорите ли о новим путницима? Са нових дестинација?

Не само на њих. То могу бити путници који лете једном, два или три пута годишње. Отварање Србије, нове Србије које је почело протеклих година чини да људи желе да остану у земљи али и да откривају нове. Број летова за грађане Србије ће се повећати. Али и број посетилаца. Оних којима је овде породица. Али и оних који желе да откривају нова места. Због туризма, бизниса. Сви ће они чешће долазити и ту долазимо до већег броја људи али и летова. То је све укупно број путника у једној земљи.

Када је уговор потписан, чули смо да у прве три године неће бити повећања аеродромских такси као ни отпуштања запослених. Шта после те три године?

Прво, обавеза је јасна. Ова влада је направила јасан и прецизан уговор. То нам је веома важно. Била је јака конкуренција, све је било транспарентно, јасно је шта ћемо радити у првом периоду, следе правила која су договорена, да се капацитет развија, али са врло конкурентном ценом. То значи да постоји граница која увек зависи од инфлације, тако да крећемо са веома ниским ценама без повећања три године, али и у будућности ће бити ограничења и то су правила игре која смо прихватили. Што се запослених тиче, обавезали смо се на континуитет, они су наш тим, ослањамо се на њих, верујемо им, и постојаће континуитет и после три године.

Поменули сте уговор, и говорили о јасним условима које је Влада поставила, али хоћемо ли видети уговор, хоће ли бити објављен?

Мислим да је на српском законодавству да одлучи када ће се то догодити, нисмо овлашћени да то урадимо, али сигуран сам да ће Влада то урадити и да ће га показати јавности кад то буде могуће.

Ви као компанија то не радите?

Не, ми никада то не радимо. Концесија је уговор са Владом, на Влади је, на законодавству да одлучи да ли и када могу то да учине. Не ми.

Добро, али да подсетимо на три важне бројке о којима смо слушали. Једна је једнократна концесиона накнада од 501 милион која је плаћена у децембру, затим 732 милиона инвестиција током 25 година и 4,4 до 15,1 милион концесионих накнада које ће Србија убирати годишње. То су бројке које су наведене у уговору?

Тако је. То је наша обавеза, и то је био разлог конкурентности наше понуде. Већ смо платили оно на шта смо се обавезали приликом закључења уговора, и остаћемо посвећени овим бројкама у наредним годинама.

Питање уговора је важно питање, јер било је других концесија аеродрома у региону које се нису добро завршиле, попут Хрватске. Треба ли Србију да брину туђа искуства?

Не, нема бриге. Из неколико разлога. Прво, постојао је тендер, сет са истим правилима и прописима са којима су сви морали да се сложе. Чини ми се, из онога што сам чуо из ваших медија да је конкуренција била јака и озбиљна. То је доказ да нисмо били сами и наша посвећеност је јасна. Друго, свака понуда је другачија. Ми мислимо да постоји посебан потенцијал у Србији и Београду који треба да прикажемо. Не знамо како се спроводе тендери у другим земљама, али видели смо посебну глобалну вредност у Србији, али такође, у условима уговора, правима и обавезама итд. Мислимо да је Влада са саветницима пронашла одговарајући баланс, и на крају смо почаствовани што смо изабрани. Али такође, ми смо важна компанија у свету када је реч о концесијама, тако да је наша обавеза да овај модел успе свуда у свету. И потпуно сам уверен да ће наш модел одлично функционисати у Србији и Београду.

Шта још запослени треба да очекују од вас?

Мислимо да је у данашњем свету бити умрежен вредност. Срео сам се са менаџерима и са тимом јутрос, јер сам желео да их упознам. Шта сам им рекао – прво, наш модел није да увозимо много људи из седишта компаније. Французе и слично. То је модел прошлости. Данашњи модел је да они имају рођаке широм света, имају стручњаке у нашем седишту близу Париза. Имамо обуке, имамо контакте. Сада припадају групи која има озбиљне програме за обуку, и преко интернета, не морате да путујете да бисте стекли знање. У било којој активности аеродрома. Безбедност, ватрогасна обука, оперативни, комерцијални сектор, али је чињеница да постоји мрежа експерата односно колега широм света са којима могу да се размењују идеје. И то је најважније, не да будемо сами у својим границама, на свом аеродрому, већ да се разговара са стручњацима у нашем седишту и са свим колегама широм света.

Мој посао је стварање мреже од 12 земаља, 46 аеродрома, готово 240 милиона путника укључујући Гетвик, дакле, у овоме је ствар – шта могу да добијем ако сам део тога, у виду знања и идеја. Данашњи отворени свет у коме радимо са овом мрежом аеродрома, ствара више идеја и вредности, али све то са људима који већ ту раде. Ствар је у томе да имамо знање и снагу, али ћемо учити и бити агилнији како бисмо испробали идеје и вредност мреже. Рекао сам, данас испробавамо аутоматизован паркинг у Лиону, ако успе, имамо идеју да га доведемо у Београд. Али можемо да испробамо нове идеје у Београду и пренесемо их у други део света. То је вредност мреже.

Па можемо ли онда да се надамо да ће вам бити потребно још људи како се аеродром развија?

Могуће је, али такође ми можемо да пружимо и могућност међународне каријере. То сам и рекао људима, никада никога нећемо терати да напусти Србију, ово је њихова земља, ту је њихов живот. Али неки од њих могу да оду на пут, проведу три месеца у другом делу света, биће и људи који ће долазити овамо на три до шест месеци и ова размена у данашњем отвореном свету ће помоћи људима да открију могућности. Неки од њих ће одлучити да раде у другим земљама. Није то лоше. Вратиће се са новим идејама.

Шта је са "Ер Србијом"? Хоће ли аеродром посматрати ту компанију другачије, комерцијалније, као било ког другог авио-превозника?

"Ер Србија" је наш први партнер. У Португалу је на пример "ТАП Португал" наш први партнер. Ми смо свесни да живимо од авио-компанија. Немамо своје путнике. Тако да је партнерство са "Ер Србијом" за нас кључно. Нема сумње. Она је прва вредност за нас. Нема ексклузивитета, јер у модерном свету, рад са само једном компанијом није ефикасан начин да помогнете земљи, али "Ер Србија" је наш први партнер и верујемо у однос који ћемо изградити.

Да ли ћете радити на довођењу нових авио-компанија и новим дестинацијама?

Да, већ радимо на томе. И пре него што смо се пријавили на тендер, разговарали смо са авио-компанијама које би могле да отворе нове руте. Никада не објављујемо пре авио-компанија, али припреме су у току за летњу сезону. Имамо директне везе са Европом, и те ће се посете максимално повећати, директни летови у Европи. Мало дуже ћемо радити на летовима који трају дуже од седам сати. Радимо на свим димензијама, краћим и дужим летовима, али свакако биће нових рута од овог лета у Београду.

И на крају, сами сте рекли да ћете овде бити дуго, 25 година, нама може изгледати као далека будућност, али можете ли ви сада да замислите београдски аеродром за четврт века?

Могу и испричаћу вам причу. Наша прва концесија аеродрома била је у Камбоџи пре тачно 24 године. Дакле, скоро па 25. Преузели смо аеродром са 200.000 путника, прошле године их је било више од десет милиона. Камбоџа је 1995. била, за разлику од Србије, једна од најсиромашнијих земаља света. Данас имају много кинеских, јапанских и туриста из Кореје. Долазе да виде храм Ангкор. Мислимо да смо заједно са Владом допринели успеху те земље. Претпостављам и имам велику жељу, да на највишем нивоу урадимо исто за Србију, да у наредних 25 година дамо главни допринос расту и развоју бизниса и туризма у земљи.

број коментара 2 пошаљи коментар
(петак, 15. феб 2019, 05:17)
anonymous [нерегистровани]

Sve ok

Ali prvo treba povezati aerodrom sa gradom. Na beogradski aerodrom mozes samo autom ili sa taxijem da dodjes .

(четвртак, 14. феб 2019, 23:17)
anonymous [нерегистровани]

Buducnost je pred nama

Lepo je cuti coveka koji ima plan, cilj i svetsko iskustvo vodjenja aerodroma. Kada se opisuje neki grad, uvek je tu i njegov aerodrom. Mnogo toga se tamo dogadja, tako da je sreca sto je ova kompanija dobila tender.
Sve je povezano; i razvoj i buducnost glavnog grada, i nase zemlje je povezan i sa aerodromom.
U neku ruku i mi i nasa buducnost su povezani sa razvojem naseg grada. Ostaje nam da sa slicnim mislima razmisljamo i o nasoj licnoj i porodicnoj buducnosti Nista ne pada sa neba!