Раст домаћих инвестиција штит од глобалне економске кризе

Колико год да су економске кризе различите, једно им је заједничко – готово су непредвидиве. Одакле ће доћи, у ком облику ће бити, кога ће највише погодити? То се, кажу стручњаци, тешко може знати. Зато је и немогуће спремити се и из њих изаћи без оштећења. Ипак, добром превентивом последице се могу ублажити.

"Нема директних начина на које бисмо се ми могли значајније заштитити осим можда значајнијом диверзификацијом извоза у смислу да повећамо број тржишта на који извозимо, јер вероватно не би била сва тржишта подједнако погођена. Да би се дугорочно или макар средњорочно ови ризици смањили, потребно је подстицати раст домаћих инвестиција", објашњава професор на Економском факултету у Београду Саша Ранђеловић.

Турбуленције на светским тржиштима и директно и индиректно се одражавају на стање домаће економије, на стопу раста БДП-а, на кретање запослености, а имају последице и на стање у буџету.

За 2019. годину Влада је планирала фискални дефицит од око 0,5 одсто БДП-a, јавни дуг је на опадајућој путањи и то, каже Ранђеловић, значи да постоји простор за примену мера ако до кризе дође.

"То реаговање би у том случају требало да буде усмерено на осетније повећање јавних инвестиција у продуктивне намене – саобраћајну, телекомуникаоциону и другу инфраструктуру, објекте образовања, здравствене заштите", сматра Ранђеловић.

Тек је деценија прошла од почетка Светске економске кризе коју је изазвао колапс инвестиционе банке Лиман Брадерс, а чији су ефекти довели су до глобалне рецесије и најгоре финансијске кризе од Велике депресије тридесетих година прошлог века. Није заобишла ни Србију, а наша економија из ње је изашла са високим јавним дугом.

"Криза из 2009. а и раније кризе су показале да су прво што страда директне стране инвестиције. Да подсетим, 2007. је било скоро 2.000 милијарди страних инвестиција, а за годину дана су пале на 1.300, 1.400 милијарди. Наш модел развоја се темељи на приливу страних инвестиција, односно фабрика које у Србији, фигуративно речено, мотају каблове. Ја не кажем да ће сви они да оду, али то је највећа опасност", сматра професор на Економском факултету Љубодраг Савић.

Опасност и нову кризу у светској економији предвиђа Нуријел Рубини, познатији као Доктор Пропаст, који је и пре десет година упозорио да криза долази. Ипак, у претходним годинама његове прогнозе су често биле погрешне. Да ли ће ово бити само још једно нагађање – нико не може са сигурношћу да потврди.