Електронска трговина није баук – како поспешити он-лајн куповину

Од укупног броја корисника интернета у Србији 30 одсто купује преко интернета, али више од 45 одсто корисника интернета никада није куповало и поручивало робу или услуге он-лајн. Спречавају их споре царинске процедуре, дуг рок испоруке, неповерење у ту врсту трговине, страх од он-лајн плаћања, губитка личних података, преваре, али и мала куповна моћ потрошача.

"Имамо рок од наредних шест месеци у којима очекујемо да ћемо прве препоруке за тај акциони план и прве мере за унапређење области електронске трговине донети и надамо се да ћемо већ на основу тога у буџету за следећу годину, а можда и из текуће буџетске резерве, издвојити одређени новац за одређене и конкретне мере", каже Татјана Матић, државна секретарка Министарства телекомуникација.

Електронска трговина није баук, већ олакшање куповине. Циљ је развијен еко-систем електронске трговине са више од пет хиљада успешних е-трговаца и најмање милион до два милиона производа. Тада бисмо имали развијенију логистику, јефтиније производе и ниже провизије на плаћања, кажу у Министарству телекомуникација.

"Размишљамо и о неком систему субвенција поштанског саобраћаја кроз који би наши е-комерц трговци заправо могли да доставе своје производе јефтиније и брзо до потрошача у Србији, али и до оних у региону око Србије и тиме остваре највећу предност те трговине", истиче Драган Стојковић, професор Економског факултета у Београду.

У Европској унији просечни купац преко интернета годишње потроши нешто мање од 800 долара, а код нас десет пута мање. Због тога морамо да проширимо асортиман робе, пратимо жеље купаца, обучавамо е-трговце, омогућимо сигурно плаћање, брзу испоруку и на крају, да за то обезбедимо стручњаке.

"Доста садржаја који се тичу електронске трговине, информатике, дигиталне агенде су већ укључени и у универзитетске програме и то је један од начина да унапредимо и кадровску инфраструктуру и да нам ојача електронска трговина", наводи Милан Добријевић, начелник Одељења за развој дигиталне агенде.

Код нас се електронски највише купује одећа и спортска опрема, а у свету књиге и видео-материјал. Стручњаци предвиђају да ће се до 2030. године више од 85 одсто предузећа глобално бавити е-трговином, а 99 одсто трансакција ће се обављати електронски. Зато је неопходно да Србија развија ту област, како би искористила све могућности за економски напредак.