Зашто су скочиле цене станова

После неколико година стагнације, цене станова почеле су да расту. У великим градовима некретнине на добрим локацијама поскупеле су и до 30 одсто за годину дана. Стручњаци кажу да је опоравак тржишта однос здраве понуде и тражње и да нема опасности од лажног раста и пуцања тржишног балона.

Када је тражња већа од понуде, онда и цена расте. Та законитост није заобишла ни тржиште станова посебно у већим градовима. Више фактора утицало је на раст цене станова, било да је реч о коришћеним или о новим становима.

"С обзиром на то да се у овом тренутку граде пре свега квалитетнији станови, дакле станови намењени клијентели која има више новца. Како се такви станови граде, и много луксузнији и квалитетнији, директна последица тога је и виша цена просечног квадратног метра", објашњава Иван Николић са Економског института Београд.

У Привредној комори сматрају да је ситуација са ценом квадрата на периферији другачија, где је највећа стопа сиве градње у поређењу са центром Београда.

Такође, све је мање добрих мајстора јер годинама није било интересовања за грађевинске занате.

"У свим сегментима грађевинарства, од израде конструкције до завршних инсталатерских радова, цена радне снаге у Србији је порасла. Oсећа се недостатак, пре свега зато што Европа тражи радну снагу", каже Аца Поповић из Привредне коморе Београда.

Јефтинији стамбени кредити 

Шта се у међувремену десило када је реч о утицају стамбених кредита на станоградњу? На пример, у новембру 2016. те стамбене позајмице биле су 385 милијарди динара. Крајем 2017. пласмани су опали чак за три милијарде динара.

У 2018. години стамбени кредити почели су да расту, па је вредност стамбених позајмица сада 403 милијарде динара или за око 185.000.000 евра више него у последњих неколико месеци.

"Пре три-четири године имали сте ситуацију да вам је однос курса динар-евро био 125 динара за један евро. Сада је однос 118 динара. Самим тим наша куповна моћ је порасла, кредитно смо способнији и можемо лакше да се задужимо и самим тим купимо некретнину", појашњава Аца Поповић.

Ако је већа тражња од понуде поставља се питање – ко утиче на тражњу и којим новцем? До пре неколико година камате на орочену девизну штедњу биле су и до неколико процената. Како је динар ојачао, а те камате пале испод пола процента годишње, људи су почели да купују станове, адаптирају их и издају на један дан.

У агенцијама за промет некретнина кажу да на тражњу утиче и велико насељавање Београда досељеницима из мањих градова. Они траже станове у центру града, где је ограничена продаја.

Ако би се власници одлучили да продају стан у центру Београда и купе најчешће бољи а јефтинији у приградским општинама, онда би се и промет повећао.

број коментара 1 пошаљи коментар
(уторак, 15. јан 2019, 22:57)
anonymous [нерегистровани]

Balon

kako će sve to da pukne nisu ni svesni, samo neka se još malo zaljuljaju berze u SAD i EU...