Блумберг: Мисија Синише Малог – инвестициони рејтинг Србије

Нови министар финансија Србије има јасан циљ: да економији своје земље, која стреми ка Европској унији, обезбеди инвестициони рејтинг, пише данас агенција "Блумберг".

Да обезбедила инвестициони рејтинг, Србија, која је имала кредитни рејтинг на нивоу "смећа" од распада бивше Југославије, треба да се фокусира на реструктурирање својих банака, решавање наслеђеног дуга и одржавање динамичног економског раста, изјавио је министар финансија Синиша Мали у интервјуу за њујоршку агенцију.

"Све што радимо са нашом буџетском, фискалном и монетарном политиком осмишљено је да испуни све критеријуме који су потребни да бисмо се придружили листи земаља са кредитним рејтингом инвестиционог нивоа", рекао је Мали, додајући да, с обзиром на садашњу динамику, остварење тог циља изгледа реалније у 2020. години.

То ће, како истиче, "бити шлаг на торти након више година стабилизације буџета, смањења незапослености и смањења јавног дуга".

Да би ишла стопама Словеније, једине бивше југословенске републике која има инвестициони рејтинг, ова балканска земља од 7,1 милиона становника мора, према речима Синише Малог, да ствара још више радних места, да заустави егзодус младих који напуштају земљу и да одржава јавне финансије на здравим темељима, као што и чини од 2016. до 2018. године од када бележи буџетски суфицит, напомиње Блумберг.

Наводи да је позив за наставак спровођења структурних реформи, укључујући продају државне имовине у складу с трогодишњим, нефинансијским аранжманом земље с Међународним монетарним фондом, годинама у фокусу извештаја о Србији.

Да би оствариле економски раст од 4,4 одсто прошле године, власти у Србији су балансирале између одржавања блиских односа са ЕУ, својим главним трговинским партнером и привлачења инвестиција из Русије, Кине и Турске, наводи се у тексту.

Да ли Србија треба да се врати на тржиште еврообвезница

Њујоршка агенција сматра да је пред српским министром финансија још једна "загонетка" - да ли би и када, после шест година, Србија требало да се врати на тржиште еврообвезница.

Продаја обвезница је само једна опција финансирања и "нема потребе за било каквом продајом еврообвезница", каже министар Мали.

Србија ће, како додаје, "настојати да процени путању каматне стопе за наредне године и да ли је рационално продати неку обвезницу и отплатити део старог, скупог дуга".

Тај дуг укључује 3,5 милијарди долара дуга по основу две серије еврообвезница деноминованих у доларима, које доспевају 2020. и 2021. године, као и 1,1 милијарда евра дуга према Париском клубу поверилаца и 706 милиона евра дуга према Светској банци.

Ако се Србија одлучи за емисију, то би требало да уради пре него што Европска централна банка почне да повећава каматне стопе, рекао је Мали.

За сада ће влада користити сваки расположиви фискални суфицит за отплату старих дугова, навео је министар.

Србија такође ради на проналажењу "стратешког партнера" за "Комерцијалну банку", која је међу три водећа кредитора у земљи, пошто Европска банка за обнову и развој и Међународна финансијска корпорација Светске банке (IFC) користе своје опционо право да продају своје власничке уделе у вредности 252 милиона евра и да изађу из банке.

Влада Србије је ангажовала компанију за финансијски консалтинг "Лазар Фрер" за припрему продаје, која би, према речима министра финансија, могла да крене већ почетком маја ове године.

број коментара 0 пошаљи коментар