Срећна нам нова криза, гора него 2008.

Деценија. Толико је времена Србији требало да прво схвати, а онда да се опорави од последица велике светске кризе. И таман када је за 2019. годину добила први буџет који није кризни, многи светски економисти почели су да најављују нову рецесију.

"Економија је данас у много горој ситуацији, структурно, него што је била када се претходни пут срушила. Ово је почетак много веће кризе и много веће рецесије од оне коју смо имали 2008. године", каже директор и оснивач "Евро Пацифик капитала" Питер Шиф.

Он није једини који ових дана глобалној привреди жели "срећну нову кризу". Нуријел Рубини, познатији као Доктор Пропаст, који је предвидео претходну рецесију, направио је списак десет разлога због којих је свет на прагу нове кризе. Скоро сваки од њих почиње и завршава се једним именом – Доналд Трамп. Али и увредама на његов рачун.

"Трамп је сада Доктор Стрејнџлав финансијских тржишта. Попут параноидног лудака у класичном филму Стенлија Кјубрика, он флертује са економским уништењем. Сада, када тржишта виде опасност, ризик од финансијске кризе и глобалне рецесије је порастао", написао је Рубини недавно.

Стиже нови рецесиони талас

Да свет чека нови талас економске нестабилности сматра и Јоже Менцингер, кога на овим просторима зову и архитектом словеначке транзиције. Његови ставови и данас се с пажњом прате на територији целе бивше југословенске државе.

"У последње време највише кризе је настало због мањка тражње. Јер човечанство нема проблем на страни понуде, имамо проблем на страни тражње. Можемо једноставно рећи да је производња једног аутомобила јефтинија него његова продаја", сматра Менцингер.

Да попут својих студената испред себе добије тест са само једним питањем: да ли свет чека нова криза, и професор Дејан Шошкић би, изненађујуће, заокружио позитиван одговор.

"Има пуно неких назнака да ће доћи до успоравања раста. И то се данас на неки начин прихвата и од стране званичника ММФ-a и Светске банке у пројекцијама за наредну годину и наредне године."

Умирујуће поруке, ипак, стижу од наших стручњака који раде са друге стране океaна. Милош Вуковић из "RBC Global Acceta" из Канаде не мисли да је рецесија одмах ту иза ћошка.

"Да би дошло до рецесије, запосленост обично падне, а раст постане негативан, индустријска производња падне. Сви ови показатељи су и даље јаки и не показују да улазимо у рецесију. Наравно, постоје неки догађаји који могу довести до ње и то треба пратити", објашњава Вуковић.

Америчку берзу убила прејака реч

Децембарски догађаји на америчкој берзи су, сасвим сигурно, нешто што треба пратити. Све је почело уочи католичког Божића, када су амерички брокери имали најгори Бадњи дан до сада. Берзански индекси као да су се провозали на ролеркостеру, јер су се већ сутрадан вратили на највиши ниво од 2009. године. Блумберг је ову ситуацију описао као бизарну.

Менцингер каже да је то резултат онога што он назива казино-капитализам.

"Значи, превага финансијског сектора над реалним сектором. Јер у реалном сектору таквих њихања нема. И ја мислим, израз бизарно је сасвим у реду."

Чини се да је америчку берзу у децембру убила прејака реч. Тржиште није пало само услед чињенице да је управа америчких Федералних резерви подигла камате. Од заоштравања монетарне политике много погубнији по берзу био је "вербални деликт".

"Тржиште је увек осетљиво на то шта званичници моћних држава изјављују. И можда званичници данас нису потпуно ни свесни тога да њихова реч утиче на тржишта. То није нова појава. То се зна и зато традиционално централни банкари врло пажљиво дају изјаве јер су свеси чињенице да се њихова реч анализира и процењује од инвестиционе јавности. Може утицати на кретање цена на финансијском тржишту", упозорава Шошкић.

Балон пуца на једном месту, криза стиже свуда

Велике кризе су као пуцање балона. Мехур који је на берзи почео да се надувава крајем децембра се убрзо издувао. И то таман када су се индекси приближили паду од скоро 20 одсто. То се, иначе, сматра границом, после које наступа оно што инвеститори зову "тржиште медведа". То значи да је берза на силазној путањи и да лоши дани долазе. Што се, на срећу, овога пута није догодило.

"На пример, када погледамо разлог две последње рецесије, обично су оне уследиле после неког балона. На пример, 2000. године имали смо dot.com балон, а 2008. и 2009. године то је био балон некретнина. Тренутно, тешко је видети да ту постоји неки део тржишта који је тако пренадувен", сматра Милош Вуковић.

Током историје није се десило да балон пукне на истом месту. Али, када пукне, криза стиже свуда и на свако место. Рецесија која је настала у финансијском сектору не остаје ту, већ се шири на целу привреду.

"У банкама је платни промет и, када банка пропадне, она, поред осталог, наноси велику штету. Не само штедишама које штеде у тој банци. Тако да, уколико сте директор у одличној компанији, а имате рачун у лошој банци која је пропала, ви остајете без тих средстава и онда се ланчано креира неликвидност кроз реални сектор привреде. Јер ви, којима су та средства нестала у банци која је пропала, аутоматски нећете моћи да исплатите ни плате својим запосленима, ни да платите своје добављаче. Онда добављачи имају проблем и томе слично", подсећа Шошкић.

Највећу цену плаћају "мали људи"

Колико год да су економске кризе различите, увек их изазива једна иста људска особина. То је похлепа, сматра Јоже Менцингер:

"Мали човек жели више, а велики још више. Они који проузрокују кризе јесу ови велики, не мали. Мали немају могућност. Такође се види да се положај великих људи доста поправља у кризи, а цену плаћају мали људи у виду незапослености, ниских плата."

И док се о нервози на берзи ових дана пуно говорило, погоршавање једног економског показатеља скоро нико није ни приметио. Реч је о зајмовима које су узимала презадужена предузећа. Са лошим рејтингом, ове компаније нису могла да се задуже код банака. У почетку, узимале су кредите од такозваних прајват еквити фондова. Камате су биле веће, а критеријуми строжи од банкарских.

Милош Вуковић, међутим, упозорава да услови зајмодаваца више нису тако строги, да су ризике почели да пребацију на трећа лица. Тржиште које пре десет година скоро да није постојало, данас је достигло скоро 800 милијарди долара. Дејан Шошкић ову појаву назива – банкарство у сенци.

"Ако само регулишете банкарски систем и уколико га оптеретите врло високим трошковима да би се минимизирали ризици у његовом пословању, лако се може десити да се послови изместе ван банкарског система и да ризици које они носе буду на тај начин ван домета регулатора који регулише банке", истиче Шошкић.

Тако се ризичност у финансијском систему извлачи ван банкарског система, опстаје и генерише системске ризике који онда нису регулисани, објашњава.

На све то, Европска централна банка обуставља штампање пара и такође најављује повећање камата. Уз то, немачка привреда је у једном кварталу била у рецесији. Нешто мало већи раст од нуле имају још две водеће европске привреде: Велика Британија због Брегзита, Француска због "Жутих прслука".

Дечак који је стално викао вук

Где је Србија, а где регион у свему томе? Може ли се мала економија спремити за велику кризу?

"Мала држава се не може спремити. Јер све зависи више-мање од извоза и увоза, поготово од извоза. И ту ако настане криза у Немачкој, сигурно ће доћи и до сличне кризе у Словенији", сматра Менцингер.

Да ми у Србији не можемо много да учинимо тим поводом, мисли и професор Дејан Шошкић.

"Србија је једна мала земља са практично безначајним пондером у светским финансијским и економским односима. Али би добра порука у светским размерама била постизање договора између САД и Кине, обарање тензија у вези са односима Европе и САД са Русијом, јер то кочи опоравак еврозоне", закључује наш саговорник.

Ако је за кризе посебно важна и психологија, шта у Србији звучи као боља психолошка порука: некадашња изјава државних званичника да је криза наша шанса или садашње упозорење председника републике Народној банци Србије да мора да купује злато.

"Ни једна ни друга порука по мом мишљену нису добре", оцењује Шошкић. Прво, нереално сагледавање перспективе земље у кризним условима није добра порука, јер треба сасвим јасно рећи да, када је криза у свету и криза у Европи, Србија ће сигурно бити захваћена њоме и нећемо имати никакав привредни опоравак у таквим околностима, додаје.

"С друге стране, уколико имамо званичнике извршне власти који директно издају наредбе централној банци, то такође није добра порука", закључује Шошкић.

Рубини, који је пре десет година упозорио да криза долази, у међувремену је почео да личи на јунака из дечје приче. Дечака који је стално викао вук. Јер је минулих година небројено пута упозоравао да нова криза стиже. На нашу срећу, то се није десило. Ни такве омашке нису неуобичајене. Нобеловац Пол Самјуелсон тако у шали каже да су финансијска тржишта предвидела девет од пет финансијских криза. Да ли је и овога пута реч о лажној узбуни?