Последњи трзаји Београдске берзе

За ким звоне звона на Београдској берзи, ако је сваки петак на српском тржишту капитала црни петак. Пре би се могло рећи да су то нека црквена звона која се, нажалост, у данима жалости оглашавају, каже брокер Ненад Гујаничић.

Недавно је на сва звона објављена вест како је, после 80 година, једна приватна компанија „Финтел енергија“ први пут добровољно изашла на берзу. Управо у име тог свечаног чина огласила су се берзанска звона.

Некадашња брокерка Драгијана Радоњић Петровић каже да се нада да су то била свечарска звона, али да се боји да можда нису звонила и на узбуну.

„Јер, заиста наша Београдска берза и тржиште капитала се последњих неколико година налазе у таквој кризи да је то звоно можда пре узбуна, него свечани чин те иницијалне јавне понуде“, каже Радоњић Петровићева.

Протекле недеље просечан дневни промет акцијама био је око 28.000 евра. То значи да је просечна зарада берзе дословце износила нешто мало више 6.000 динара. То је плен око кога су се „отимали“ вукови са „српског Волстрита“. А пре кризе, било је дана кад се на Београдској берзи дневно се обртало и по десет милиона евра. У петак после подне кретање белекса 15, званичног индекса Београдске берзе, изгледало је као равна линија, на чијем се крају једва назире пулс.

Берза на самрти

„Равна линија, слажем се са вама, индицира нешто што не желимо да видимо никад и нигде“, оцењује Синиша Крнета, директор Београдске берзе.

То значи да је Берза близу смрти, додаје Драгијана Радоњић Петровић.

„То је нешто што је близу краја. Још последње трзаје живота даје, приближава се равној линији.“

Берзански стручњаци кажу да је српска берза сада готово у стању коме. Промета нема, јер нема улагача. А улагача нема јер у понуди нема квалитетних „папира“.

„Сасвим је јасно. Инвеститори не могу да дођу на тржиште из туристичких разлога. Дакле, тамо где постоји понуда, где постоји разлог употребе средстава, тамо ће и доћи. За кога је то сигнал? За српски економски систем. Дакле, тржиште капитала је важна компонента сваког економског система. Има примера развијених берзи у неразвијеним земљама, али нема развијених земаља без развијене берзе“, оцењује директор Београдске берзе.

Многи узрок пропасти српског тржишта капитала виде у томе што берза значи полагање рачуна. А то не одговара никоме. Ни држави, ни крупном капиталу. Сигурно да је за пад промета на берзи, једним делом, заслужна и светска економске криза, када је званични индекс Београдске берзе пао за више од 75 одсто. Најбољи београдски брокери 2008. године изгубили су новац.

Српског брокера стигла најгора клетва

„Све берзе су доживеле удар и извесно повлачење инвеститора. Нажалост, за разлику од већине, европских берзи, на нашој берзи се повратак инвеститора није десио. Након цунамија кризе који је произвео и оставио за собом, на нашем тржишту се, објективно, није појавило ништа ново“, каже Крнета.

Кажу да је најгоре проклетство брокера – кад нема промета. Да брокер пре може да прихвати и да губи него да у рукама држи „хартије“ које не може да прода. Просечног српског брокера стигла је најгора клетва. Зато данас много више тргује на светским берзама него на српској берзи.

Ненад Гујаничић каже да се већина брокера у Србији, нажалост, не бави више домаћим тржиштем.

„Више се баве страним тржиштем. И, нажалост, наши грађани више инвестирају у иностранству него што то раде у нашој земљи“, истиче Гујаничић.

Синиша Крнета каже да је ниво капитала који српски инвеститори инвестирају у акције ван Србије вишеструко већи него капитал који се инвестира на Београдској берзи.

Кажу да су Србима, на пример, на страним берзама посебно атрактивне акције „Дојче телекома“, у коме је немачка држава један од акционара. Док акције српског Телекома, чији су власници, све и да хоће, наши грађани не могу ни да продају, ни да купе.

Телеком на берзи – дах новог живота

Када је о првој иницијалној јавној понуди реч, Драгијана Радоњић Петровић каже су можда појединци чули да се једно предузеће одлучило да прикупи шест милиона евра на берзи, али да је, рецимо, Телеком изашао на берзу, онда би то сви знали.

„Телеком има нас пет милиона акционара и сви смо заинтересовани да пратимо ситуацију", каже ова некадашња брокерка.

Не постоје законске препреке да Телеком изађе на берзу. Да је ова компанија листирана на берзи, ми данас не бисмо причали о томе да ли је ова државна компанија преплатила „Коперникус“ или не. Шта би за српску берзу значио евентуални излазак Телекома на тржиште капитала?

„То не да би значило, већ би то био дах новог живота. То је један од кључних догађаја који, с нестрпљењем очекујемо на финансијском тржишту. Таква врста компанија, у жаргону финансијског речника су такозване 'ларџ кепс', компаније велике тржишне капитализације. Компаније које мењају игру“, одговара Крнета.

У недостатку капиталца, на гладно српско тржиште руководство Београдске берзе покушава да „довуче“ неко свеже месо. Пројекат „Изађи на берзу“ траје до марта следеће године, а циљ је да се, после „Финтел енергије“, још две приватне компаније припреме за добровољан излазак на берзу.

Преживели само најжилавији брокерски вукови

„Генерално, можемо рећи да је сада берза на изузетно ниском нивоу и да је веома тешко да се једним потезом она опорави. Чак и кад би неки капиталиста или држава желели да изађу на берзу и да прикупи капитал, то би било изузетно тешко због тога што је тржиште пало на баш ниске гране. Шта то практично значи? Да су инвеститори изгубили поверење и сигурност, а то је пре свега резултат неколико корпоративних скандала у прошлости", скептичан је брокер Ненад Гујаничић.

Берза је током приватизације откривала и неке од највећих тајкунских тајни. Тако смо 2011, преко берзе сазнали да је Мирослав Мишковић власник више од 100 фирми. „Делта аграр“ је куповала „Јединство“ из Апатина и компанија је морала је да прикаже сва повезана лица. До последњег. После првог таласа приватизације на берзи, као да је све стало. Чини се да се сада и берзанска инфраструктура полако топи. Током протекле деценије број брокерских кућа скоро да је десеткован. Како, данас, после гладних година, изгледају вукови са „српског Волстита“?

„Не можемо вуковима да их назовемо“, каже Драгијана Радоњић Петровић.

„Можда вуковима, али усред зиме. Који се боре за опстанак. Па су већ изгладнели, годинама исцрпљени, јер немају шта да раде, боре се за преживљавање. Остали су само најжилавији. Својевремено је било можда 100 брокерских кућа, а сад не знам тачно статистику, али мислим да их нема више од петнаестак-двадесет. Али чак и тих петнаестак-двадесет би било довољно да има промета, да имају шта да раде“, закључује она.

Неколико пута у протеклих неколико година српски државни званичници обилазили су светске берзе. Српску берзу, која се налази у Улици Омладинских бригада, на само неколико стотина метара од Палате Србија су заобилазили. На српској берзи наставља се осека инвеститора и капитала. Ако се нешто не промени, државни званичници имаће само један разлог да дођу на Београдску берзу – да угасе светло.