Недимовић: Сва средства из Ипард фонда биће потрошена

Бранислав Недимовић је, гостујући у емисији "Таласање" Радио Београда 1, навео да је процес Ипард контроле доста сложен, јер постоје две контроле пре одобравања пројекта.

"Причаћу вам један куриозитет, имали смо једног пољопривредника пријавио човек да узгаја три хектара кромпира и хтео је да добије, мислим да је реч о трактору, испуњавао претходно све услове, све у реду. Међутим, када смо изашли на теренску контролу, нема три хектара кромпира, него 1,4. Где је 1,6 хектара, оно шума. Хоћу да вам кажем да мора да се промени свест људи који подносе апликације, нема игре са таквим стварима. Имамо ми доста апликација, нпр. за трактор имамо више апликација него што је било новца у првом позиву, што је добро", каже Недимовић.

Истакао је су сада у току нови позиви и да ће људи моћи да дођу на ред, као и да има и новца.

"Мислим да ми имамо сасвим довољно апликација, односно ми смо очекивали да ћемо имати око 200 апликација, а имали смо 504. Тако да ја сам задовољан количином апликација", додао је Недимовић.

Указао је да је незадовољан структуром поднетих захтева, јер отприлике 70-30 одсто је у корист простора изнад Саве и Дунава у односу на централну Србију.

"Додуше, такви су по природи били ти позиви, механизација и трактори. Људи су претходној години из централне Србије користили национална средства за набавку трактора, што на пример нису могли да користе ови од горе, јер смо ми давали за воћарство, повртарство, виноградарство које имате више у централној Србији. Људи су користили те програме, 2.100 трактора смо само дали субвенционисаних средстава по 15.000 евра скоро по трактору", објаснио је министар.

Има ту свега и морамо да радимо, то је континуиран процес, учимо се сви у томе, каже Недимовић.

"Ја се нећу смирити док не потроше сав новац наши пољопривредници из Ипард фонда, има да га потрошимо до задње паре, на нек ови у Бриселу, могу то слободно да кажем, цркну од муке", нагласио је Недимовић.

"Пољопривредницима наредне године на располагању много више средстава"

Најавио је да ће пољопривредницима наредне године на располагању бити много више средстава за субвенције, као и да ће нарочито више субвенција ићи за сточарство у делу товног говедарство у делу генетског материјала који је неопходан за развој товног говедарства.

"Исто тако повешћемо рачуна и о млеку. Због Лабораторије за контролу квалитета млека ми ћемо сад моћи да класирамо млеко, које је екстра квалитета, које је нижег квалитета, а не да плаћамо свима исто. Ми смо сад имали премију седам динара за млеко, па да ли је оно вишег или нижег квалитета потпуно је било свеједно. Нама је циљ да унапредимо то, да они који то добро раде да их наградимо, а са друге стране они који то мање добро раде да их подигнемо на вишу степеницу", објаснио је Недимовић.

То је оно што је идеја, каже министар и додаје да ће се улагати доста у механизацију, у системе за противградну заштиту, у осигурање пољопривредне производње, као и у системе за наводњавање.

"Што се тиче оних класичних ствари, увек људи мисле да су субвенције оно што даш по хектару, то ће остати 4.000 динара по хектару, неће бити повећања", напомиње министар и каже да су истраживања показала да када се давало 12.000 динара по хектару било је проблема.

"Имали смо две различите ситуације – једна да то уопште није одлазило у пољопривредну производњу у највећем делу, него у класичну потрошњу и друго да смо имали ситуација да је рецимо 2009. године била нека субвенција и 59.000 пољопривредних произвођача је поднело тужбе против државе, јер те субвенције није никад ни добило. Ви можете да дате онолико новца колико имате, колико је јорган дугачак можете да се покријете", каже Недимовић.

Супервизија квалитета млека, али и лабораторија које се тиме баве

Недимовић каже да ће Национална референтна лабораторија за контролу квалитета млека, која је пре неколико дана добила акредитацију, омогућити држави супервизију квалитета млека, али и лабораторија које се тиме баве.

"Неспорно је да те лабораторије које контролишу имају акредитације, али приватна лабораторија контролише приватног субјекта. Ми морамо водити рачуна о свести на којој се ми налазимо, то су све тек ствари у повоју, да без учешћа државе у овом систему то није читава прича заокружена", објашњава министар.

Напоменуо је да ће се држава појавати као супервизор, где ће моћи да контролише и сам квалитет млека, али исто тако и лабораторије које контролишу квалитет млека.

"Па да видимо сад шта се дешава, а не да буде кадија те тужи кадија ти суди, да имамо истог произвођача или увозника, а његова тетка или ујна је власник лабораторије која то контролише. То увек сумњу баца на читав тај процес, они имају акредитацију, све је то у реду, међутим морате имати и неко надтело, јер држава мора да води рачуна о безбедности хране. Сложићете се да је у 21. веку то један од најважнијих сегемената којим морамо да се бавимо", истакао је Недимовић.

"Биће контролисано 95 одсто прехрамбених производа"

До априла наредне године у Националној референтној лабораторији бити контролисано 95 одсто прехрамбених производа, најављује Недимовић.

"Ту пре свега мислим контролу воћа и поврћа на пестициде, мислим пре свега на контролу МОМ-а, а то је оно машински откоштено месо које се увози и које се користи и за виршле, саламе које су најчешће предмет спекулација", каже министар.

Ми смо пре шест месеци донели правилнике о декларисању хране и правилнике који дефинишу како то треба изгледа, наводи Недимовић и додаје да без лабораторије то није завршен процес.

"Све је то супер у нормативи, донесете правила игре, али ако не контролишете то није завршен процес, ми сад желимо да завршимо процес. Радићемо комплетну контролу на микротоксине, укључујући и афлатоксине, између осталог не само везано за млеко, него и за кукуруз и све оно што се појављује", истакао је министар.

Поред тога, наводи да је Министарство пољопривреде формирало посебан сектор за климатске промене како би се предупредиле негативне последице климатских промена.

Наводи да се већ активно баве и системом за наводњавање, као и да су изграђени системи за наводњавање који покривају 50.000 хектара пољопривредног земљишта које је изузетно атрактивно.

Нагласио да су покренули прве аутоматске противградне станице на Радарском центру Ваљево и да ће то јавност имати прилику да види.

"Онда ће неко питати зашто Радарски центар Ваљево, па он је контролисао простор који је био најугроженији у свих ових претходних 20 година. То су вам две, три комбинације система за наводњавање, заштите и финансијске заштите у смислу осигурања како бисте климатске промене, које су евидентне, како бисте их предупредили", закључио је министар.