Сви Срби код Форбса

На најпопуларнијој листи милијардера, Срби су изузетак, а не правило. Бруто домаћи производ Србије мањи је од прихода неке велике европске компаније, каже Божо Драшковић, сарадник Института економских наука.

Шта је заједничко Ани Брнабић и Мирославу Мишковићу? Обоје су се нашли на листи америчког магазина Форбс. И ту се свака сличност актуелне премијерке и некадашњег потпредседника владе из времена Станка Радмиловића завршава.

Новак Ђоковић био је међу 100 најплаћенијих спортиста света. Ту се завршава и број Срба који су се нашли на листама овог америчког магазина.

На најпопуларнијој, Форбсовој листи милијардера, Срби су изузетак, а не правило. Божо Драшковић, сарадник Института економских наука, каже да то доста говори о њима – крупним капиталистима. Али и о свима нама и снази наше привреде.

"Ако посматрате БДП Србије у који све то улази, он је мањи у односу на бруто приход једне велике европске компаније. Ако уземете сада приход неког 'Сименса', 'Луфтханзе', или можда групације 'Рено', 'Ситроен', или не знам које аутомобилске, хемијске индустрије великих компанија, онда ћете видети да те велике компаније имају далеко већи приход него што је наш укупни БДП. А наши бизнисмени, сем изузимајући пореклом Цептера, не праве неке бизнисе вани. Сем ту у нашој земљи", каже Божо Драшковић.

Ана Брнабић је ових дана осванула на 91. позицији од укупно 100 најмоћнијих жена света. Пре ње на списку било је 20 политичарки. После ње само једна.

Пре 11 година, Мишковић је заузео 891. позицију на једној другој Форбсовој листи. Листи милијардера. Његово богатство процењено је на милијарду долара, а позицију је делио са још 50 привредника.

Милијарде нико није демантовао

Занимљиво је да своју позицију на Форбсовој листи никад нико није демантовао. Иако је било и лажних вести. Тако је почетком прошле године регионом прострујала вест да је бизнисмен Филип Цептер стигао до Форбсове листе. Цептерово богатство заправо је процењивао пољски портал Славорум. Иако га на списку америчког Форбса за 2017. нема, Цептер никада није демантовао да није милијардер.

"Добро, неки воле да се нађу на листи. То је ствар субјективне процене сваког од њих. Некo воли да се покаже. Нарочито ови нови богаташи, који су настали у последњих неколико деценија. Већина њих, не сви, жели то да покаже. Ту манифестацију моћи. И да каже, ево, ја сам јако богат. Није манифестација моћи само да има јахту, 'мајбах', 'ролс-ројс', вилу или већ шта... Већ и да буде признат у јавности. Ту има и мало естраде", сматра Драшковић.

Ивана Ристић, ауторка некадашње Форбсове листе за Србију, каже да је регионални Форбс постојао седам година.

"И свих седам година био је апсолутни престиж наћи се на тој листи. Готово да нема привредника који је одбио да дâ изјаву за текст који се тицао те листе", каже Ристићева.

Иако смо у овдашњој јавности врло често имали прилике да слушамо имена српских капиталиста са ове звучне листе, реч је заправо о регионалном рангирању бизнисмена. Листе је правило регионално издање Форбса са седиштем у Загребу. За разлику од америчког Форбса, који је мерио лично богатство, регионално издање имало је другачије критеријуме.

Без емоција, молим

"Основни критеријум био је пословни приход. Дакле, обим бизниса, онога што се произведе, прода, чиме год се бави та компанија, у Србији. То је било врло важно да је домаћи капитал, да је фирма регистрована у Србији. Јер је то било регионално издање Форбса, који је за сваку земљу појединачнио рангирао привреднике", објашњава Ристићева.

Без емоција, молим. То је био наслов на последњем издању загребачког Форбса пре него што је угашен у јуну 2016. године. Прворангирани на листи био је бизнисмен Миодраг Костић. Са трона је те године скинуо председника "Делте" Мирослава Мишковића. Пословни приходи "МК групе" износили су нешто мање од пола милијарде. Дугови Костићеве комапније у то време били су 216 милиона евра.

"Сад можете да кажете да је у нашим условима мало задужен Матијевић. Па ћете рећи да је његова имовина реална. Нормално да има дугове, али је он много мање задужен него што је то, претпоставимо, био случај са Перчевићем или 'Агрокором'", напомиње Драшковић.

И они који су последњих година потпуно избрисани са пословне сцене имали су свој тренутак славе. Тако су се на пример 2014. године на Форбсовој листи најбогатијих Срба нашли и Мирослав Богићевић, власник "Фармакома МБ", и Горан Перчевић, власник "Интеркомерца". Иако су њихове пословне империје већ тада увелико гушили дугови, задуженост и капитал се нису узимали у обзир.

Ипак, у пратећим текстовима који су се уз листу објављивали сваки пут је објашњавано шта су могуће замерке тим провредницима.

"Шта би у њиховом бизнису могло да представља проблем за евентуално даље пласирање на листи? Да се није узимала евентуална задуженост, да се нису узимали бизниси где је постојала сумња на неке малверзације? Врло често се то дешавало и Форбс је водио рачуна о томе да се такав бизнис не нађе на листи", објашњава Ристићева.

Ни богати нису што су некад били

Било је покушаја да се, по угледу на амерички Форбс, и у Србији направе сличне листе. Дневни лист Блиц редовно објављује листе најмоћнијих. У шали би могло да се каже да је амерички Форбс заправо потврдио писање Блица. Јер је овај дневни лист премијерку Брнабић прогласио за најмоћнију жену у Србији.

Дешавало се, међутим, да на овој листи грешком заврше и они који више нису међу живима. Публикацију Топ 300 некада је објављивао Економист. Данас то ради магазин Бизнис и финансије. На овим листама компаније су се рангирале по пословним приходима.

"Управо о томе се ради. На крају крајева и на загребачкој листи је био Тодорић са читавом компанијом 'Агрокор' до слома. Значи, то није поуздан показатељ. Врло често владе имају ту неолибералну стратегију да ће богати људи повући друштво напред. Богати људи ће повући друштво напред онда кад имају интерес. Кад немају интерес и високе профите, онда га неће вући уопште напред", закључује Драшковић.

Као линију богатства Форбс је поставио магичних милијарду долара. Листу је почео да објављује 1987. године. Од тада до данас инфлација је појела вредност тог новца. Па тако Бранко Милановић, један од најпознатијих српских, али и светских економиста, за тему неједнакости процењује да је вредност милијарде из 1987. данас једнака износу од две милијарде. Тако да ни данашњи милијардери нису ни упола онога што су некад били.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

уторак, 19. март 2024.
2° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво