Меморандум за унапређење српске железнице

У Берлину је потписан меморандум о разумевању у области унапређења железничког саобраћаја у Србији.

У име српске стране уговор су потписали потпредседник Владе и министар економије Млађан Динкић и министар за инфраструктуру Милутин Мркоњић, а у име немачке железнице Ото Вишој из одбора за привреду и политику немачке железнице.

Тим документом се немачка и српска страна усагласавају о неопходној реформи српске железнице и модернизацији железничког коридора десет који пролази кроз Србију.

Министар за привреду Михаел Глос је у име немачке владе поздравио потписивање овог меморандума, нагласивши да је српска страна у немачкој железници нашла поузданог партнера и да је овај меморандум веома важан, нарочито у тешким привредним временима.

Глос је изразио задовољство чињеницом да је Србија у европској пордици и оценио да је сарадња у области железнице веома важна за немачко-српску трговинску размену и промет људи и робе.

Профит немачких железница 2 милијарде евра

Динкић је рекао да је Србија одабрала немачку железницу за партнера јер је профитабилна, а Србија жели да сарађује са најуспешнијим и да њихово искуство користи у процесу модернизације српске железнице.

Подсетио је да је немачка железница остварила профит од две млијарде евра, док је српска железница губиташ који жели да оствари успех по угледу на немачку железницу.

Једна од важних области рада је изградња мастер плана за модернизацију логистике и коридора десет и на основу тог плана Србија жели да конкурише за финансијску подршку Европске уније и заједно са немачким стручњацима направи пут до успеха.

Динкић је подсетио да постоји традиција у сарадњи са немачком железницом и да 90 одсто опреме српске железнице потиче из Немачке.

Српски министар је рекао да ће се после потписивања овог меморадума радити на заједничкој сарадњи и унапређењу железнице. У Србији је, навео је Динкић, просечна брзина возова 40 км на сат, а треба нам да постигнемо изнад 120 км на сат, како би се људи одлучили за путовање железницом као бржи и ефикаснији саобраћај.

Што будемо ближе ЕУ, имаћемо могућност и да користимо предприступне фондове европске уније и донације Европске уније, рекао је Динкић.

Министар је такође рекао да би од пет до седам година требало да се ради на модернизацији српске железнице и нагласио да управо у време светске финансијске кризе држава мора да улаже у инфраструктуру.

Србија ће, указао је министар, највише улагати у модернизацију аутопутева и железнице.

Фабрике за аутоделове

Када је реч о сарадњи са Немачком, нагласио је да је охрабрујуће то што је немачка влада припремила пакет подршке својој привреди, али је указао и на значај и намеру немачких компанија да граде и унапређују фабрике за изградњу аутоделова у Србији.

Мркоњић је потписивање меморандума о разумевању у области унапређења железничког саобраћаја ситуирао у оквире традиционалне сарадње која постоји измађу две железнице и рекао да је убеђен да ће немачки и српски стручњаци реализовати сличне пројекте као што је главна железничка станица у Берлину и код нас у Србији.

Вишој је такође изразио уверење да ће сарадња напредовати и истакао да је немачка железница од дефицитарног и бирократског предузећа постала привредно профитабилна, али и да је на том путу имала и неопходну политичку помоћ.

Држава, по његовим речима, има и мора имати важну улогу у инфраструктурним пројектима.

После потписивања меморандума делегације су обишле главну железничку станицу у Берлину.