За 18 година 1,8 милијарди евра развојне помоћи Немачке

Од 2000. године подржане су реформе усмерене на одрживи економски развој, животну средину и унапређење демократије и државне администрације и то кроз различите програме у сарадњи са владом, локалним институцијама, Немачком развојном агенцијом ГИЗ, Немачком развојном банком KfW и бројним партнерима.

Шиб је навео да је у оквиру немачко-српске развојне сарадње до сада одобрено скоро 80 пројеката у области техничке и 60 у области финансијске сарадње, које су спроводили ГИЗ и KfW, те да је у 2018. години одобрено 30 милиона евра за наредне пројекте.

Циљ је, како је навео, да Србија буде спремна за улазак у ЕУ, да српска економија буде конкурентна и да се поштују стандарди у области заштите животне средине.

"Али, пре свега се ради о томе да сваки грађанин Србије има користи. Сматрамо да смо у томе успели, да је сарадња успешно спроведена и надамо се наставку", поручио је Шиб.

Додао је да је Србија притом посебан партнер Немачке, не само зато што игра посебну улогу у региону, него и по економском и политичком значају.

Шиб је истакао да је и Немачка искусила колико је важна међународна сарадња и подршка, будући да је и сама примала помоћ после Другог светског рата од више милијарди долара у оквиру Маршаловог плана.

Навео је да је први уговор о сарадњи потписан само 39 дана после демократских промена 2000. године и то за увоз електричне енергије, снадбевање водом, побољшање система даљинског грејања, а да су сада пројекти у вези са обновљивом енергијом, јачањем управе и правосуђа, бољим образовањем младих, дигитализацијом.

Јоксимовић: Немачка поуздан и важан развојни партнер Србије

Министарка за европске интеграције Јадранка Јоксимовић рекла је да Немачка пружа развојну помоћ Србији, не само на путу европских интеграција, већ и кроз конкретне пројекте.

Неки од њих су рехабилитација и проширење капацитета хидроелектране Бајина Башта, хидроелектране Зворник, увођење система даљинског грејања у 21 општини, увођење система отпадних вода у 24 општине, затим имплементирање система енергетске ефикасности у пет школа у Србији.

"То су важне ствари које на најбољи начин помажу одрживи развој градова и општина", истакла је Јоксимовић.

Указала је да није реч само о новцу, већ и о политичкој поруци да Немачка озбиљно рачуна на Србију, да жели да наша земља у тренутку кад постане чланица ЕУ буде социјално и економски развијена и приближена стандардима ЕУ и да се уклопи у заједничке политике уније.

"То није само израз солидарности, већ и политичке одлуке да се на оне земље на које се озбиљно рачуна као важне и стратешке партнере уложи, да се помогне укупан развој", навела је Јоксимовићева.

Србија је то користила на одговоран начин, навела је министарка и истакла да је Немачка, уз све политичке разлике које постоје, остаје поуздан, стабилан и значајан партнер за Србију.

Подсетила је и да је Немачка највећи појединачни билатерални донатор развојне помоћи, као и да немачки инвеститори улажу у Србију.

"Уз ту комбинацију развојне помоћи, плус инвестиције које долазе, мислим да можемо да говоримо о стабилном и поузданом партнеру не само на путу европских интегација, већ и у билатаралним односима", рекла је Јоксимовићева.

Градоначелник Београда Зоран Радојичић рекао је да је за 18 година реализовано много појекта у области екологије, привреде, за боље функционисање администрације.

"Сви ти пројекти су веома значајни за развој Србије", нагласио је Радојичић.

Градоначелник је рекао да у Србији послује око 400 немачких фирми, у Београду 50, а да је у њима запослено око 50.000 радника.

Додао је да је за Београд значајан пројекат помоћи 145 ромских породица који Град ради са ГИЗ-ом.

У Скупштини града премијерно је изведена представа "Пунолетство" Милене Миње Богавац, која на интересантан и креативан начин представља кључне области у развојној сарадњи Немачке и Србије, а отворена је и изложба фотографија "Дела значе", на којој су приказани постојећи пројекти у Србији.