Ндегва за РТС: Буџет основа за раст привреде и стандарда грађана

Буџет који је Влада предложила даје основе за дугорочан раст привреде и стандарда грађана, а следећи корак је увођење платних разреда, изјавио је у интервјуу за РТС шеф канцеларије Светске банке у Србији Стивен Ндегва. Навео је да је Светска банка на пола програма са Србијом вредног милијарду и 800 милиона евра и да је циљ да се тим новцем повећа привредна конкурентост.

Стивен Ндегва, у интервјуу за РТС, говори о буџету за наредну годину и плану повећања плата и пензија, докле се стигло са програмом Светске банке у Србији, али и томе колико криза на КиМ може да утиче на раст економије.

За идућу годину Влада је предвидела државну касу која ће омогућити развој привреде и повећање стандарда грађана. Основе за то су инвестиције у инфраструктуру, повећање плата и пензија. Колико је то реално, каква је Ваша оцена, да ли је то и дугорочно?

Што се тиче буџета, ми мислимо да је то позитиван корак у правцу новог плана развоја и раста. Тај буџет одржава фискалну стабилност, јер је пројектован и дефицитан 0,5 одсто, што је боље него прошле године. То је добро. Инвестиције су повећане за 300 милиона долара, па кад се све то реализује имаћемо бољи стандард живота и привредни раст.

Што се тиче плата и пензија, односно повећања, то је помало за бригу. Пензије су договорене са фондом и са Владом да могу да се коригују, али што се плата тиче мислимо да морамо да покушамо да уведемо реформе о којима смо причали уназад две године.

Ви мислите на платне разреде, још пре две године сте упозорили да је важно да се зна колико је плаћено свако радно место, без обзира где је тај посао. Зашто мислите да се то још није урадило?

Мислимо да је то нешто што је основно, важно је у свакој модерној економији имати предвиљив, рационалан и кредибилан јавни сектор који зависи од заслуга. То је рационализација, договорено је све то, а ми смо разочарани због кашњења, јер мислимо да би било корисно како би биле побољшане јавне услуге.

Ви сте на половини програма петогодишњег који сте планирали за Србију. Колико новца је потрошено и колико је остало за које пројекте? 

Нас радује што подржавамо Владу што се раста тиче. Тај нови план раста подразумева два корака који помажемо. Први је путем буџета који би требало да помогне велике реформе да се побољша конкурентност економије и како би економија била окренутија тржишту, укључујући и ствари као што су рационализација тога на који начин се стечај дешава.

Имамо и неке инвестиционе пројекте које припремамо. Један што се тиче регионалне трговине, који ће помоћи да Србија буде повезанија са регионом, трговином. Имамо и пројекат за пореску управу, такође имамо програм дигиталног управљања, који ће идуће године да доспе. Коначно постоји пројекат у пољопривреди. Управо смо почели да га пројектујемо са Владом и то би требало да крене да се реализује крајем идуће године.

Колико је новца остало за те пројекте?

За наредну годину за те пројекте које сам споменуо то је између 200 и 300 милиона. У плану имамо још неких 300 милиона. Тако да смо на половини и имамо припремљене пројекте у вредности од 800 милиона. Укупно је милијарду и 800 милиона. Иде релативно добро и то имамо у припреми за наредне две године.

Колико кризе, попут ове коју сада имамо на Косову, утичу по Вашем мишљењу на раст економије, на све ове планове и успехе који постоје у економији?

Генерално посматрано свака криза утиче на поверење у економију. Пословни људи крену да оклевају. Планирање за будућност је нестабилније. У Светској банци наравно више волимо економије које могу да буду заштићене од политичких криза. Фокусирамо се да покушамо да економија буде отпорнија на такве шокове. Али у смислу наших програма они нису погођени.

број коментара 0 пошаљи коментар