БДП расте, незапосленост пада

Стопа незапослености у Србији наставила је пад у трећем кварталу 2018., спустивши се на 11,3 одсто са нивоа од 11,9 процената у другом тромесечју и са 14,8 посто из прва три месеца ове године.

Стопа запослености је, с друге стране, достигла нов рекорд од 49,2 процента у трећем тромесечју, и код мушког становништва износи 57,3 одсто, а код женског 41,7 одсто, показује Анкета о радној снази Републичког завода за статистику.

Најнижу стопу незапослености имао је Регион Војводине (7,9 одсто), а следе Београдски регион (10,2 одсто) и Регион Западне Србије и Шумадије (12,5 процената).

У Региону Јужне и Источне Србије и даље се бележи најлошија ситуација на тржишту рада, што показује највећа стопа незапослености од 15,2 посто.

Запосленост је повећана код популације са средњим и високим нивоом образовања, доминантно у категорији од 25 до 34 године старости.

Значајан реални раст бруто додате вредности је у периоду јул-септембар на годишњем нивоу забележен у сектору пољопривреде, шумарства и рибарства 15,9 процената, у грађевинарству 7,0 одсто и у сектору трговине на велико и мало и поправке моторних возила, саобраћаја и складиштења и услуга смештаја и исхране 6,1 проценат.

Индустријска производња у Србији порасла је у октобру 2018. године за 3,2 одсто у односу на исти месец годину дана раније, при чему је прерађивачка остварила раст од 5,6 одсто.

У односу на просек претходне године индустријска производња порасла за 11,7 одсто, објавио је данас Републички завод за статистику.

У периоду јануар-октобар, српска индустрија је забележила раст од 2,4 одсто у поређењу са истим периодом 2017.

Највећи утицај на раст индустријске производње у октобру имали су: производња основних метала, остале прерађивацке делатности, производња пића, производња хемикалија и хемијских производа и производња производа од неметалних минерала.

Међугодишњи раст производње је у октобру забележио сектор прерађивачке индустрије за 5,6 одсто, док је пад производње забележен у сектору рударства за 4,0 одсто, и у сектору снабдевања електричном енергијом, гасом, паром и климатизација за 4,3 одсто.

Према статистичким показатељима, у октобру је на годишњем нивоу порасла производња интермедијарних производа, осим енергије за 11,7 одсто, трајних производа за широку потрошњу за 4,1 одсто, капиталних производа за 3,1 одсто и нетрајних производа за широку потрошњу за 0,8 одсто.

С друге стране, пад је забележен у производњи енергије за 2,6 одсто.

Што се тиче података за десет месеци, сектор прерађивачке индустрије остварио је раст од 2,9 одсто, сектор снабдевања електричном енергијом, гасом, паром и климатизација раст од 2,8 одсто у односу на упоредни лањски период, док је рударство регистровало пад од 4,6 одсто.

Обим индустријске производње у октобру 2018. године, у односу на исти месец прошле године, забележио је раст код 20 области, чије је учешће у структури индустријске производње 55 одсто, а пад код девет области, са учешћем у структури индустријске производње од 45 одсто.

Извоз повећан 8,3 одсто, увоз за 13,7 посто за десет месеци

Укупна спољнотрговинска робна размена Србије од јануара до краја октобра 2018. године порасла је за 11,3 процента на 31,68 милијарди евра, при чему је извоз повећан за 8,3, а увоз за 13,7 одсто у односу на исти период прошле године.

Извоз робе је у посматраном периоду вредео 13,60 милијарди, а увоз 18,07 милијарди евра, тако да је забележен дефицит од 4,47 милијарди евра, што је пораст од 33,9 процената у поређењу са истим периодом 2017, објавио је Републички завод за статистику.

У доларском износу, укупна робна размена са светом је износила 37,70 милијарди, и већа је за 18,3 посто него у упоредном лањском периоду.

Извезено је робе у вредности 16,18 милијарди долара, што чини раст од 15,1 одсто, а увезено за 21,51 милилијарду, или за 20,8 процената више него у истом периоду годину раније. Дефицит износи 5,32 милијарде долара, што је скок од 42,2 одсто међугодишње.

Покривеност увоза извозом је 75,3 процента у односу на 79 одсто у упоредном периоду 2017.

Највеће учешће у извозу имао је Регион Војводине (34,5%), а у увозу Београдски регион (46,1%).

Земље чланице Европске уније у укупној размени имају удео од 63,6 одсто.

Посматрано појединачно по земљама, највише робе смо извезли у Италију, за 1,71 милијарду евра, а увезли из Немачке - 2,43 милијарде евра.

Извоз Србије у земље ЦЕФТА износио је 2,37 милијарди евра, а увоз 752,1 милион евра, што даје суфицит од 1,62 милилијарде, и покривеност увоза извозом од 315,6 процената.

Највећи суфицит у размени остварен је са земљама из окружења: Босном и Херцеговином, Црном Гором и Македонијом, а од осталих земаља истиче се и суфицит са Румунијом, Бугарском, Словачком, Хрватском, Великом Британијом, Шведском, Словенијом и Италијом.

Највећи дефицит јавља се у трговини са Кином и Немачком, а бележимо га и са Руском Федерацијом, Ираком, Турском, Мађарском, Пољском, Белгијом, Украјином, Корејом, Аустријом, САД-ом, Француском.