Фискални савет: Уместо за инфраструктуру већа средства војсци и полицији

Председник Фискалног савета Павле Петровић оценио је да је добро што је дефицит мали и што је предложени буџет за 2019. избалансиран са приближно једнаким расходима и приходима, али је критиковао значајнија средства за набавку опреме за војску и полицију и за повећање плата запослених у јавном сектору.

Председник Фискалног савета Павле Петровић сматра да се "тиме свесно направио избор који значи умањење привредног раста".

Петровић је рекао да оправдано да се нето плате запослених у јавним предузећима Поште Србије, Телеком, Србијагас и ЕМС у 2019. повећају за пет одсто, али не и у ЕПС-у који уопште није применио одлуку владе из 2014. о привременом умањењу зарада од 10 одсто. 

Председник Фискалног савета је рекао да би, ако би се планирано фазно укидање смањења зарада у јавним предузећима за пет одсто односило и на ЕПС, просечне плате у том предузећу у 2019. години износиле би око 90.000 динара.

Петровић каже да је влада требало да повећа средстава у 2019. за капиталне инвестиције у инфраструктуру и за заштиту животне средине.

Задовољан је што је предложени буџет за 2019. избалансиран са приближно једнаким расходима и приходима.

Мали дефицит ће, каже, довести до даљег смањивања јавног дуга са садашњих око 54 одсто БДП на приближно 51,5 одсто БДП на крају 2019. године.

Фискални савет сматра да се буџетом за идућу годину планира већи раст просечних нето зарада у јавном сектору него што је економски оправдано, па тако, како каже, Петровић, просечна нето плата у државном сектору неоправдано расте девет одсто, дупло више него што расту плате у приватном сектору.

Истиче да је основна мањкавост буџета изостанак инвестиција чиме се, каже, поткопава темељ будућег раста, а било је, каже, простора за њихово повећање.

Наша путна инфраструктура је, каже, за 20 одсто лошија у односу на регион, а железничка за 40 одсто.

Упозорио је да је Србија веома закаснила са инвестицијама у заштиту животне средине, а једна је од најзагађенијих земаља у Европи.

Кључни проблем је, каже Петровић, низак привредни раст, упола мањи од земаља централне и источне Европе.

"У последњих пет година привреда Србије је укупно порасла за 10 одсто, а просек централне и источне Европе за 20 одсто. Дупло брже су расле у односу на Србију. Због тога Србија заостаје у погледу животног стандарада. У Румунији је већи за 50 одсто, у Бугарској за 30 одсто", рекао је Петровић.

број коментара 0 пошаљи коментар