Ситне пољопривредне парцеле - већи издаци

Боља цена за издавање државног земљишта требало би да се постигне транспарентнијим, електронским увидом у њиве, док би већа исплативост у производњи на приватним парцелама требало да се постигне укрупњавањем поседа.

Чак 14 уситњених, и често, међусобно веома удаљених парцела - овако изгледа имовинска карта просечног српског пољопривредника.

Анализа је показала да би укрупњавање поседа уштедело око 4.000 хиљаде динара по хектару. Марко Гладовић из Јевремовца код Шапца обрађује 30 хектара земљишта, нешто је купио, нешто наследио.

Гладовић каже да на више парцела сеје једну културу тако да то повећава трошкове производње, под број један скупа је нафта, време је такође велики фактор јер је све мање времена да би се то у року обрадило.

У саветодавној стручној служби се сећају комасације из осамдесетих и деведесетих година. Тада је у шабачкој општини укрупњено пола парцела, у Богатићу све њиве. Кажу да су се покајали само они који нису учествовали у пројекту.

"Чини ми се да је навећа препрека свест пољопривредних произвођача, да се мора причати са њима о корисности овог пројекта и причати са пољопривредним произвођачима који су то већ одрадили јер ми имамо повратне информације да су не - задовољни, него презадовољни", рекао је Дарко Симић из Саветодавне стручне службе из Шапца.

Министартво пољопривреде започело је уређење пољопривреног земљишта. Сателитским снимцима државних ораница које се издају у закуп моћи ће да се приступи на њиховом сајту.

Тамо ће стајати и подаци о томе ко је закупац, колико дуго и коју културу одгаја јер је то кажу гарант за постизање најбоље цене. За разлику од државних ораница које су махом уређене, анализа је показала да се на карти Србије налази чак 6,2 милиона уситњених приватних парцела. Укрупњавање ће кажу спровести водећи рачуна о приоритетима.

Министар пољопривреде Бранислав Недимовић рекао је да је један комасација, други је електрификација и трећи су системи за наводњавање, а ниједан од ове три ствари не може егзистирати без ова претходна два.

"Нама је ово приоритет, ми смо донели одлуку да идемо на израду новигх аката у којој ће нам помоћи комасација јер смо приметили да у реализацији имамо доста проблема. Ми желимо да се вратимо на цифру од 40 хиљада хектара који су осамдесетих комасирани годишње. Потпуно је невероватно у каквим условима пољопривредници морају да се сналазе", каже Недимовић.

Комасација се, кажу стручњаци, мора обнављати сваких 50 до 70 година јер се сменом генерација и наслеђивањем парцеле уситњују и удаљавају. Посао државе је да уради мониторинг и организује размену поседа.

Иако се уситњеност поседа углавном везује за Србију јужно од Саве и Дунава, у Војводини треба укрупнити 400 до 800 хиљада хектара.