Компаније из ЕУ и даље највећи инвеститори у Србији

Европска унија је највећи инвеститор у Србији, највећи донатор и највећи трговински партнер. Чак три четвртине страних улагача долази из земаља чланица. Тај тренд је у порасту, упркос томе што у нашем региону има све јачу конкуренцију Кине, Русије, улагача из Турске.

Од банкарства и телекомуникација, преко аутомобилске, до текстилне и такозване "швајцигер" индустрије. Ту су у Србији шансу најчешће видели улагачи из земаља Европске уније.

"Оно што је добра вест за читав регион јесте да су инвестиције порасле за 18 одсто док су у осталим деловима, у Централноисточној Европи смањене за 20 одсто. Дакле, овај регион има перспективу за даља и већа улагања, али потребан је већи напор и саме ЕУ и земаља чланица да доведу веће инвеститоре", напомиње Сузана Грубјешић из Европског покрета у Србији,

Притом, мораћи и дасе изборе са конкуренцијом. Европска унија и сама је у страху да ће инфраструктурно бити зависна од Кине која улази у све стратешке секторе и поседује десет одсто лучких капацитета у Европи.

Јелица Минић из Форума за међународне односе ЕПуС сматар да ЕУ не ради довољно нити на прави начин на сопственој видљивости у региону.

"Обично се види да она отвара неку школу, неки мост, али то са овим ударним вестима о кинеским, руским инвестицијама, то се некако потискује, и мислим да бисмо и ми морали озбиљније радити на промоцији улоге ЕУ коју она већ годинама игра у нашем региону, а ми ипак идемо у ЕУ", истиче Минићева. 

Нисмо у ситуацији да будемо избирљиви, али, да ли је у интересу просечног српског радника да тежимо инвеститорима који нам долазе из развијеног запада?

Председник УГС "Независност" Зоран Стојиљковић каже да и послодавци из ЕУ теже да искористе предности подручја са јасним антимонополским законодавством, на којем је радна снага јефтине и недовољно заштићена.

"Али, ипак, кад се ради о инвеститорима из ових земаља имате неке социјалне стандарде, социјалне моделе и могућност да се, увезани у оквире европских синдиката, са њима изборите да то тамо што добијају имају приближан ниво и овде. Тако да је то много лакше него са земљама и културама где је тај послушнички да тако кажем, претерано емотивно робовласнички однос је нешто што је готово пракса", објашњава Стојиљковић. 

Михаило Гајић из Либетаријанског клуба указује да је проблем са страним директним инвестицијама у Србији то што су оне прилично високе у односу на домаће инвестиције.

"Саме инвестиције су одличне за развој домаће привреде зато што са њима долази и савремена технологија , know how менаџмент, али то треба да буде само комплементарни део домаћим инвестицијама", каже Гајић. 

Од 15 милијарди евра страних инвестиција у Србији за последњих осам година, 12 милијарди евра унели су улагачи из ЕУ.

број коментара 1 пошаљи коментар
(четвртак, 22. нов 2018, 10:04)
anonymous [нерегистровани]

To je tacno

Zbog malih plata nasim radnicima i velikih subvencija.