Угрожени усеви због недостатка влаге у Средњем Банату

Залиха влаге већ нема на дубини од 40 центиметара. Суву сабијену земљу је тешко и орати. Трактор поскакује, а иза плуга се одваљују велики комади земље.

Срђан Петровић из села Торак каже да тешко орање није једини проблем. Посејао је десет јутара пшеницом у оптималном року, која нема влаге за развој, па се прибојава да неће избокорити и да ће је мраз додатно уништити.

"Ми смо се придржавали упутства стручњака, где су рекли да не бацимо више семена него што треба. Требало је вероватно више да се баци него што је прописано законом. А, овај сада све зависи од кише", каже Срђан Петровић.

Тек понегде се пшеница зелени и то на њивама које су ближе рекама и каналима или где је било локалних пљускова.

На просторима између Житишта и села Торак пало је нешто више кише по квадратном метру па је пшеница тренутно у фази два до три листа. Ипак, примети се на земљи да има доста зрна која нису исклијала.

На појединим парцелама само по траговима сејачице може се закључити где је пшеница. Зрно чека влагу да би пустило клицу.

"Ми смо то семе узимали и испитивали код нас у лабораторији и мало је ту клијавог семена. Значи, клица је кренула и осушила се. Има доста таквих парцела, а има доста парцела у којима пшеница стоји у сувом и чека тренутак да поникне", каже Предраг Марјански из Пољопривредне стручне службе Зрењанин.

За ницање усева потребно је 10 до 15 литара влаге. Пшеница још има наде да се опорави, али ће принос сигурно бити умањен, док ће уљана репица по процени стручњака бар на половини парцела бити пресејана на пролеће.