Промене на банкарском тржишту Србије, какве су рачунице

Банкарско тржиште Србије се протеклих година знатно променило, смањује се број малих банака које постају део система "великих играча", а у наредном периоду може се очекивати даље укрупњавање овог сектора и продаја удела у банкама чији је већински власник држава.

Тренд смањења броја запослених у банкарском сектору Србије, започет је у току 2009. године када је у њима радило 30.876 људи, а данас је та бројка 22.467, што је за 8.409 људи мање у банкама Србије.

Од 34 банке (21 приватна) колико их је било пре десетак година, данас је та бројка 28, од којих су 23 приватне, а у пет банака у Србији држава је већински власник.

Пре десетак година, 13 банака су биле "српске" од чега је девет било у власништву државе као већинског акционара, док су четири биле у власништву приватних лица.

Професор на Београдској банкарској академији, Зоран Грубишић, каже да ће се у наредним годинама овај тренд укрупњавања наставити, односно да ће бити мање банака у нашој земљи.

"Потребно је да се још смањи број банака, јер њихова профитабилност није више на оном нивоу као што је била некада. Простор у смислу прихода, раста, а и у смислу смањења трошкова се сузио", оцењује Грубишић за Танјуг.

Овај тренд укрупњавања, каже, треба препустити тржишту, а када је реч о "прекомпоновању" банака у Србији, сматра да "се може очекивати да неке од постојећих банака прошире своје учешће у тржишном 'колачу' јер су се везале за наше тржиште".

На питање који би то нови "брендови" могли да дођу код нас, каже, тешко је претпоставити.

"Јако је тешко претпоставити да ли је нека од банака која није присутна у региону или на тржишту Србије, а спекулисало се раније са 'Сити банк' из Америке, заинтересована у овом тренутку да уђе на тржиште ЕУ баш преко Србије или у регион".

Каже да су могућа оба та сценарија, али да је реалније да ипак нека од постојећих банака у Србији прошири своје пословање.

У Србији би требало да буде упола мање банака, сматра Грубишић, али, каже, не треба очекивати да до тога дође брзо.

Каже и да ће мале банке постепено правити излазне стратегије са тржишта наше земље.

"Није ни тако једноставно напустити неко тржиште, јер треба припремити одговарајућу излазну стратегију и наћи потенцијалне купце. Али, то ће се дефинитивно дешавати у будућим годинама", процењује Грубишић.

Већ дужи низ година економисти процењују да је у Србији превелик број банака у односу на број корисника те да коментар да "банака има на сваком ћошку" у наредним годинама више ниће бити актуелан, између осталог, и због тога што све више банка део пословања премешта на интернет.

Према подацима Народне банке Србије, билансни капитал банака у већинском власништву приватних лица износи 587,38 милијарди динара, док просечни показатељ адекватности капитала износи 21,95 одсто.

У НБС кажу за Танјуг да билансни капитал банака које се налазе у већинском власништву државе износи 94,23 милијарде динара, док је просечни показатељ адекватности капитала 29,48 одсто.

Када је реч о структури власништва у банкама у којима држава има удео, подаци говоре да држава у "Јубмес банци" има власнички удео од 20,2 одсто, у "Српској банци" 76,69 одсто, (23,31 одсто власник Југоимпорт СДПР које је државно предузеће).

У "Комерцијалној банци" држава има удео од 41,7 одсто, а у државном власништву су и "МТС банка" и Банка "Поштанска штедионица".

број коментара 0 пошаљи коментар