Немамо злато и нафту, али имамо хране за извоз

Боје, укуси и мириси Србије, лепо упаковани у амбалажу која сугерише да је у питању здрава храна – предуслов су за пут до страног купца. Има и доста препрека, али нису непремостиве, кажу они који су изабрали занатску производњу.

"Нисам се покајала, сада се производња полако убрзава, тржиште исто расте, просто је та сцена жива и делује да носи баш пуно потенцијала", каже Вања Чолић, произвођач пасте од лешника и бадема.

Код традиционалне производње у којој нема појачавача укуса, шећера и соли најважније је набавити најквалитетнију сировину. И ето шансе да и пољопривредници зараде више.

"Ми њима дајемо могућност да производе и пласирају своје производе са сигурношћу и са ценом вишом од тржишне", напомиње Џенан Јусовић, произвођач зимнице и тестенине из Пријепоља.

Али пре тржишта и цене, треба савладати банку и добити повољан кредит за почетак посла. Потом се чека и 90 дана да трговински ланци исплате испоручено. Често наплаћују и место на полици.

Произвођач брашна и купиновог вина из Београда Мирко Марковић објашњава да углавном крећу сопственим средствима, а да тек касније преко фондова добијају адекватну количину новца да би могли да испрате производњу и да обезбеде континуитет и квалитет. 

Квалитет је оно што савладава препреке на дугом путу до норвешког тржишта где годишње стигне 250.000 бочица српског меда. И спремни су да 300 грама плате више од пет евра.

Дистрибутер хране Бен Ктелстен почео је са малим количинама српског меда 2007. године када, како каже, нико у Норвешкој није чуо за српски мед.

"После четири године увозио сам 400 тона", наглашава Ктелстен.

Најважније је да се ослушкују потребе потрошача, саветује ресорни министар Бранислав Недимовић прерађиваче хране, уз поруку да је држава схватила да их је годинама запостављала.

"Због тога је Влада донела одлуку да до краја године изађе са новим пакетом подршке за прехрамбену индустрију, али ту морамо да обухватимо и мале. Први пут ове године смо омогућили и онима најмањим да изађу на тржиште – па макар то било тржиште до првог маркета – али то је тржиште", каже Недимовић.

Све то јер је, како каже министар, за Србију храна оно што су за неке друге земље злато и нафта.