Немамо злато и нафту, али имамо хране за извоз

Оно што је данас ИТ, наредних година биће пољопривреда. И то прехрамбена индустрија, за коју ће Влада пре краја године представити нови пакет подршке. То је најавио министар Бранислав Недимовић на Сајму висококвалитетне хране, на којем су ексклузивним ресторанима и међународним трговцима своје производе представили произвођачи ајвара, сокова, сушеног воћа и паста од орашастих плодова.

Боје, укуси и мириси Србије, лепо упаковани у амбалажу која сугерише да је у питању здрава храна – предуслов су за пут до страног купца. Има и доста препрека, али нису непремостиве, кажу они који су изабрали занатску производњу.

"Нисам се покајала, сада се производња полако убрзава, тржиште исто расте, просто је та сцена жива и делује да носи баш пуно потенцијала", каже Вања Чолић, произвођач пасте од лешника и бадема.

Код традиционалне производње у којој нема појачавача укуса, шећера и соли најважније је набавити најквалитетнију сировину. И ето шансе да и пољопривредници зараде више.

"Ми њима дајемо могућност да производе и пласирају своје производе са сигурношћу и са ценом вишом од тржишне", напомиње Џенан Јусовић, произвођач зимнице и тестенине из Пријепоља.

Али пре тржишта и цене, треба савладати банку и добити повољан кредит за почетак посла. Потом се чека и 90 дана да трговински ланци исплате испоручено. Често наплаћују и место на полици.

Произвођач брашна и купиновог вина из Београда Мирко Марковић објашњава да углавном крећу сопственим средствима, а да тек касније преко фондова добијају адекватну количину новца да би могли да испрате производњу и да обезбеде континуитет и квалитет. 

Квалитет је оно што савладава препреке на дугом путу до норвешког тржишта где годишње стигне 250.000 бочица српског меда. И спремни су да 300 грама плате више од пет евра.

Дистрибутер хране Бен Ктелстен почео је са малим количинама српског меда 2007. године када, како каже, нико у Норвешкој није чуо за српски мед.

"После четири године увозио сам 400 тона", наглашава Ктелстен.

Најважније је да се ослушкују потребе потрошача, саветује ресорни министар Бранислав Недимовић прерађиваче хране, уз поруку да је држава схватила да их је годинама запостављала.

"Због тога је Влада донела одлуку да до краја године изађе са новим пакетом подршке за прехрамбену индустрију, али ту морамо да обухватимо и мале. Први пут ове године смо омогућили и онима најмањим да изађу на тржиште – па макар то било тржиште до првог маркета – али то је тржиште", каже Недимовић.

Све то јер је, како каже министар, за Србију храна оно што су за неке друге земље злато и нафта.

број коментара 5 пошаљи коментар
(уторак, 06. нов 2018, 08:10)
глас разума [нерегистровани]

Пољопривреда јесте будућност, али треба преживети ову садашњост

... и то је као и увек проблем у нашој лепој Србији... добацити из ове садашњости где пољопривреднике систематски уништавају, до те неке обећане будућности. Бојим се да ће највећи број људи пре те лепе будућности дићи руке од пољопривреде и да ће она прећи у руке странаца, који ће стићи на време да и ту покупе кајмак!

(уторак, 06. нов 2018, 07:51)
gliša 2 [нерегистровани]

još da dodam,

Mi sedimo na 'crnom zlatu, ali nismo svesni toga, samo treba se dobro organizovati i raditi. Vidite i sami kako velika Rusija priprema veliku proizvodnju hrane, a već su postali svetska žitnica.

(уторак, 06. нов 2018, 07:44)
gliša 2 [нерегистровани]

Proizvodnja kvalitetne hrane, da ili ne?

Bili smo uvek zemlja koju je spašavala hrana, pa čak i ono malo ispred kuće sa par kokošaka, pataka i gusaka. Ja sam za veoma jako ministarstvo koje će imati dovoljno sresdtva da se unapredi poljoprivreda i stočarstvo. Sa tim paralelno ide mala i srednja industrija za preradu i pripremu kvalitetne hrane. Biće potrebna jaka metalo-prerađivačka industrija potrebna poljoprivredoj proizvodni i stočarstu. Mnoga domaćinstva će moći na higijenski način prerađivai svoje proizvode. Tome dodajte banje i kampove za radni narod i starije osobe iz Evrope sa dobrim penzijama i željom za zravom okoliom i hranom. Seotski turizam. Toliko je široko područje da je teško sve u jednom dahu nabrojati. siguran sam da bi za samo kratko nabrajanje bilo potrebo bar 100 stranica. Za sve to je potrebno jako puno stručne radne snage, da će nam faliti mladi ljudi, ako ne povećamo natalitet. Biće jako puno posla za ptogramere i planere, jer bez planiranja i predviđanja bi posao išao sporije.
I na kraju, hrana nam je gorivo za svaki dan, a zdrava, dobra i kvalitetna hrana nađe kupca.

(понедељак, 05. нов 2018, 23:51)
anonymous [нерегистровани]

osluskuju

Gos.ministar treba da prica o radu ministarstva kako da se pronadje trziste i da se otvori neka agro banka koja ce podrzavati polj.proizvodjace da isplata za predatu robu nebude 90 dana vec 15 dana jer proizvodjac nema obratna sredstva .A sto se tice proizvodnje za to su spremni polj.proizvodjaci /saveti su potrebni/ i oni ne mogu da osluskuju trziste vec to treba da radi ministarstvo jer oni mogu da pronadju trziste van zemlje.

(понедељак, 05. нов 2018, 20:59)
milica brus [нерегистровани]

losa procena

Proizvesti, ali kome prodati. Bogate zemlje su precasicene hranom, a siromasne nemaju novca da bi je kupili!