Планирано повећање плата у јавном сектору од седам до 12 одсто

Највеће повећање могу очекивати здравствени радници и то 12 одсто медицински и стоматолошки техничари, а увећање од десет одсто доктори.

Сужбеници Министарства унутрашњих послова, Безбедносно-информативне агенције и Министарства одбране могу очекивати увећања плата од девет одсто.

Увећање од девет одсто планирано је и за запослене у основим и средњим школама и у установама високог образовања, али и радницима социјалне заштите.

Запослени у Пореској управи и Управи царина могу очекивати увећање од 8,5 одсто, док ће други запослени у јавном сектору, према пројекцијама Министарства финансија, имати увећања од седам одсто.

Такође, у 2019. основица за обрачун и исплату плата судија исплаћиваће се 70 одсто из извора прихода буџета, а 30 одсто из прихода остварених по основу наплате судских такси које припадају правосудним органима.

У оквиру јавног сектора највеће смањење запослености је забележено у јавним државним предузећима, али и у администрацији и образовању. 

У августу 2018. године, просечна нето зарада износила је 49.773 динара, што је остварени реални међугодишњи раст од 4,1 одсто.

На раст зарада у овом периоду утицало је и повећање минималне цене рада по радном часу, са 130 динара колико је износила у 2017. на 143 динара почев од јануара 2018. године.

У периоду јануар–август 2018. године реална просечна нето зарада реално је повећана за 4,3 одсто. 

Министарство финансија објавило је да ће привредни раст ове године износити 4,2 одсто, а у 2019. години 3,5 одсто.  

Највише субвенција се планира за Министарство пољопривреде

Највише средстава по основу субвенција за 2019. годину планира се за Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде у износу не мањем од 36,2 милијарде динара, пише у упутству за припрему буџета које је објавило Министарство финансија.

У ресорном министарству кажу да је у оквиру субвенција и буџетских кредита неопходно преиспитати све програме по основу којих се додељују субвенције и буџетски кредити.

"Приликом планирања средстава за субвенције и њихових намена, посебно треба имати у виду све прописе који се тичу државне помоћи", наводи се у документу Министарства.

Када је реч о субвенцијама за привреду, за ову област су планирана средства у висини од 17,59 милијарди динара.

Према упутству за израду буџета за наредну годину, а које се тичу субвенција, у оквиру раздела Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, субвенције намењене железничком и интермодалном саобраћају планиране су у укупном износу од 14,65 милијарди динара.

"Путеви Србије" би према пројекцијама могли да добију 6,3 милијарде, од чега би 0,5 милијарди динара било за учешће Републике у Пројекту рехабилитације путева и унапређења безбедности саобраћаја, док би "Коридорима Србије" могло припасти 3,1 милијарду динара.

Субвенције које се тичу министарстава предвиђају да се за Министарство просвете, науке и технолошког развоја издвоји 0,9 милијарди динара и то за учешће у кредиту Међународне банке за обнову и развој (пројекат за унапређење конкурентности и запошљавања) који ће се реализовати преко Фонда за иновациону делатност.

У упутству за припрему буџета стоји да је у оквиру раздела Министарства рударства и енергетике потребно планирати субвенције за ЈП ПЕУ "Ресавица". 

Субвенције намењене за "енергетски угроженог купца" пројектоване су на износ не мањи од 1,32 милијарде динара. 

Министарству трговине, туризма и телекомуникација би према овим плановима могло припасти 0,5 милијарди динара, а новац се планира како би се користили туристички ваучери и унапредило коришћење туристичких дестинација у Србији.

За финансирање јавних сервиса (РТС и РТВ) на разделу Министарства културе и информисања планиране су субвенције у износу од четири милијарде динара.

Када је реч о отплати камата и пратећих трошкова задуживања, пројектовани износ расхода по основу камата за 2019. годину износи 103,1 милијарду динара.