Изазови српске привреде - судство, екологија, образовање

Чланице Америчке привредне коморе оцениле су да је велики проблем пословања у Србији неефикасан рад судова, као и да постоје изазови у области заштите животне средине и образовања, док су представници владе поручили да су реформе у многим областима дале резултате и да ће оне бити настављене.

На конференцији "Шесто пролазно време - откључавање реформи" представљени су резултати истраживања, у којем су чланице Ам Чама говориле о изазовима с којима се сусрећу приликом пословања у Србији, али и о помацима који су остварени.

Пословно окружење у Србији у истраживању је оцењено тројком на скали од један до пет, речено је на конференцији, на којој су представници владе говорили о оствареним реформама и плановима за побољшање услова пословања.

Државни секретар у Министарству правде Радомир Илић рекао је да је проблем са Управним судом последица недостатка кадрова и великог броја старих предмета.

Због тога је, каже он, формиран тим за решавање старих предмета и за управљање њима, али се, додаје, не може очекивати да тај процес буде обављен "преко ноћи".

Поред тога, у Управни суд је примљено девет нових судија у овој години, а планира се примање још двоје до краја године.

"План је и да се у будућности врши специјализација судија Управног суда унутар суда, по различитим материјама у складу са потребама привреде. То су најопштији планови за овај суд, али постоји и чињеница коју треба уважити да је министарство правде и правсуђе потрошило велику количину енергије на уставне промене", рекао је Илић и додао да је то питање донело доста неразумевања.

Како каже, Министарство правде оценило је да су кључни проблеми дужина судског процеса, недостатак знања судија и специјализација и то је требало да буде решено уставним променама, док је правосуђе оценило да је кључни проблем политички утицај.

Илић је навео да ипак све промене које су спроведене воде на позтиван пут, те да ће се на одлуке Управног суда сигурно у будућности чекати мање.

Екологија још не добија место које јој припада 

Министар заштите животне средине Горан Триван рекао је да животна средина још увек не добија место које јој припада.

Како каже, министарство је радило највише на подизању свести и ту су остварени највећи резултати, јер је сада, оцењује, читава јавност заинтересована за проблеме животне средине.

Триван је истакао да су инвестиције у ову област јако важне, јер доносе повећање радних места и БДП-а и додао да је поваћано присусутво Србије у међународним организацијама које се баве том облашћу.

Изазови су учинити да домаћа привреда брине о животној средини, будући да стране компаније у својим пословним политикама већ брину о томе.

Важно је и да дође до повећања броја људи у министарству, до већих капацитета инспекција и да за ову области буде издвојено више новца, каже он, и објашнајава да би један од начина могао бити и то да се новац од еколошких такси и накнада директно усмери на министарство.

"Приходи од еколошкох наканда и такси су ове године износили 12 милијадри динара, а ми смо у буџету имали дупло мањи од тога", навео је он и додао да је важно финансирати спровођење реформи на нивоу локалне самоуправе.

Нема иницијативе за повећање еколошких накнада

Када су у питању еколошке накнаде, Триван каже да привреда може да буде мирна и да за сада нема иницијатива за њихово повећање.

"Да би напредовала екологија мора да напредује економија", рекао је Триван и подвукао да је велики изазов контрола утрошених средстава, нарочито на локалу.

Министар просвете Младен Шарчевић рекао је да се успешно спроводи реформа образовног система Србије и да би имали квалитетног радника морамо децу да припремамо од предшколског узраста.

Шарчевић је навео да је много тога до сада урађено, да је започета реформа образовања у основним школама где је у току други и трећи циклус и да је сустина у томе да се мења однос према учењу и настави, и то тако што се висе иде на примену стеченог знања.

"Највише је постигнуто на пољу дигитализације, први смо по увођењу програмирања као обавезног предмета у основној школи", рекао је министар просвете и додао да имамо и добар програм реформе високог и гимназијског образовања.

Када је реч о средњим школама, истакао је да је много тога урађено на увођењу дуалног образовања и да смо од 400 ученика у дуалном обрзовању од пре неку годину повећали њихов број на 4.500 за 32 образовна профила, као и да у сада у томе учествује 600 компанија.

број коментара 0 пошаљи коментар