"Лидл" заоштрио борбу за купце

Компанија "Лидл Србија" отворила је још три продавнице – у Београду код Аде Циганлије, у Крушевцу и Панчеву. Од отварања првих 16 прошло је мање од месец дана, а већ се види утицај – конкуренција се пробудила и борба за купца је постала озбиљнија. Десет највећих малопродајних ланаца држи 55 одсто тржишта Србије, и мораће да мањају начин рада да не би имали дугорочну штету, процењују стручњаци.

Према нивоу прихода, највећи део српског тржишта, чак 21 одсто, заузима холандско-белгијски "Делез" кроз продајну мрежу "Макси", "Темпо" и "Шоп енд гоу". На другом месту је хрватски "Меркатор Србија", који преко "Идее", "Роде" и "Меркатора" покрива 16 одсто домаћег тржишта. Чини се да се конкуренција дуго и темељно спремала за долазак "Лидла" и да су попусти већи него раније.

Просечна вредност фискалног рачуна у малопродаји у Србији износи 450 динара.

"'Лидл' се обраћа свим потрошачима. Наш циљ је да понудимо најповољнију потрошачку корпу у Србији, што значи да, када потрошач дође и купи оно што уобичајено купује, потроши мање новца него што је то чинио раније", истиче Мартина Петровић из "Лидла Србија".

Велики трговински ланци не желе да коментаришу конкуренцију и не откривају прецизно наредне потезе.

"Остајемо доследни нашој стратегији. Наши купци су навикли да их у нашим радњама очекује широк асортиман производа по приступачним ценама, као и пружање врхунске услуге сваког дана", каже Милица Поповић из "Делеза Србија".

"Меркатор С" није хтео да се огласи овим поводом. Незванично сазнајемо да се о промени власника воде разговори. То ће се десити по завршетку приче са "Агрокором". За његово преузимање највише су заинтересовани холандски "Шпар" и британски "Теско".

"Лидл" је у Србију донео нови концепт продаје, што ће натерати остале да се боље и јасније профилишу.

"Очекујем да значајно активирају потенцијал на нивоу своје трговинске марке, посебно у домену премијум сегмента трговинске марке, чиме ће директно одговорити изазовима приватне робне марке 'Лидла'", оцењује проф. Зоран Богетић са Економског факултета у Београду.

"Лидл" је до сада у Србији отворио 19 продавница. "Делез" их има 22 пута више, а "Меркатор С" је у предности 18 пута. Комисија за заштиту конкуренције процењује да ће немачки дисконтер у Србији имати тржишни удео од пет до седам одсто.

број коментара 16 пошаљи коментар
(петак, 09. нов 2018, 11:33)
Gavrilovic Milan [нерегистровани]

A zasto nase proizvode ne prodavati u Lidlu

Lidl je popularnna prodavnica I u Belgiji i ima dorre proizvode i dobru ponudu posebno voca i povrca.Ali u poredjenju sa Lidlom u Spaniji to je ogromna razlika.U Spaniji se vidi da dominiraju domaci proizvode voca i povrca i ribe.To je ogromna razlika sa belgijskim Lidlom a I login jer su spanci poznati proizvodjaci tih proizvoda u Evropi.Zato bi bilo dobro da sledimo primer Spanije I sto vise nasih proizvoda da nalezimo u Lidlu sto se tice voca I povrca.

(петак, 09. нов 2018, 11:06)
Лужичан [нерегистровани]

Српске продавнице у Немачкој

Оно мало наших продавница што је било ба западу Европе до 1991 је пропало услед санкција и дискриминације свега што је српско. Социјализам је до 1980-их забрањивао приватну трговину у Србији, па сада ми морамо, као пролетери задње категорије, да купујемо код странаца. Да није можда неко намерно све ово испланирао?

(петак, 09. нов 2018, 10:09)
Mitar [нерегистровани]

Niske plate

Zalimo se na niske plate, loše uslove rada i slično. Dovodjenjem ovakvih trgovinskih lanaca, gde je 90 procenata robe iz uvoza, biće još manje posla u zemlji i još niže plate i uslovi rada. Osnovno trziste svake proizvodnje robe za široku potrošnju je domaće, a mi ga ovim gubimo. SFRJ je bila jaka između ostalog što nismo imali mnogo uvoznih proizvoda i uvoz je bio strogo kontrolisan. Nemci su za liberalnu ekonomiju a u njihovim marketima jedva 10 posto uvoznih proizvoda. Bojim se da će biti kasno kada to shvatimo.

(петак, 09. нов 2018, 08:59)
anonymous [нерегистровани]

Imaju samo kolica

U Lidlu imaju samo kolica, pa se kupci gurajuci kolica sudaraju i stvaraju nepotrebnu guzvu. Treba da uvedu i rucne korpe kao u drugim samoposlugama.

(петак, 09. нов 2018, 07:43)
sioux attack [нерегистровани]

konkurencija

Тотално је сулудо рећи да је Србија погрешила дозволивши Лидлу да дође на наше тржиште. Здрава конкуренција је увек добродошла-, а избор сваког од нас је где ће куповати и трошити свој новац.

(петак, 09. нов 2018, 07:35)
anonymous [нерегистровани]

esssss

Ajde ja da odgovorim na Vašu opasku. Prvo, nije bitan samo udeo već i kvalitet kakaa. Imate 100gr kakaa da kupite za 60 din, ali takodje i za 300 din. Čitajte malo po netu, ima na engleskom o tipovima i kvalitetu kakaa. Drugo, u Lidlu imate 100gr crnu čokoladu od 74% kakaa koja košta 129 (ili 119 ne sećam se). Koja to naša čokolada od 100 gr sa tim procentom košta toliko?

(петак, 09. нов 2018, 07:17)
Sloba [нерегистровани]

Cene su bitne

Lidl kupuje svuda i sve de je jeftinije da bi drazali te cene moraju jeftino da proizvode ako se proizvod u srbiji nadje kupice u srbiji a bilo je vreme da se malo nase prodavnice predomisle sa cenama i kvalitetom cokolade u srbiji su u vecinu prodavnica vec pri kraju roka i jos se prodaju nemogu o kvalitetu da gvorim cesto su bele u pakvanju ili palmovo ulje curi vec

(петак, 09. нов 2018, 01:44)
Анонимна [нерегистровани]

Не мислим да су

српске чоколаде генерално боље.
Лично преферирам домаће чоколаде. Ал кад покваре квалитет не могу да ме натерају да купујем.
Постоји тренутно само једна домаћа фирма која има повољне а квалитетне чоколаде.
Остале домаће чоколаде су или повољне или квалитетне :)
Смем и да додам да сам одрастала на увозним чоколадама, које су ми доносили из иностранства.

Што се тиче оних који су у страху да ће ЛИДЛ позатварати мале трговине - нек га обиђу па нек донесу суд.
Ја сам у неке мање продавнице престала да одлазим из простог разлога што су трговци били недопустиво нељубазни, а роба осредњег квалитета.

Паметни купци не купују сву робу на једном месту.

(петак, 09. нов 2018, 01:23)
anonymous [нерегистровани]

РЕ: ... о чоколадама...

Најлепше жеље са 75% какаоа, а не какаа, кошта 120 динара што значи да је 100 грама 160 динара.
У Лидлу има црна чоколада са 74% какаоа за 120 динара, с тим што има сертификат за какао. Пионир црна чоколада са чини ми се 80% какаоа кошта скоро 200 динара.
Ја купујем на кванташкој пијаци јако квалитетну црну чоколаду са 85% какаоа за 180 динара, али 125 грама.

(петак, 09. нов 2018, 00:49)
anonymous [нерегистровани]

Tako je

Drzali monopol, dogovarali se medjusobno i rokali nas sa cenama. E nece vise da moze, dosta su se pojedinci bogatili, sad je bitka i za svakog kupca i za svakog radnika.