Како иновациону идеју претворити у бизнис?

Конференција има за циљ да споји велике компаније са младим иноваторима, инжењерима и предузетницима, чије би идеје допринеле бржем развоју тих компанија, али и развоју привреде и укупном расту БДП-а.

На отварању конференције говорио је министар за иновације и технолошки развој Ненад Поповић који је поручио да Србија, у складу са трендом великог успеха стартап компанија у свету, такође, води активну кампању о значају предузетништва, а нарочито се труди да са партнерима из – Америке, Кине и Русије промовише иновационо предузетништво.

"У Влади Србије желимо да подстакнемо јачање веза између корпорација и стартапова, а кроз изградњу инфраструктуре, стварања екосистема и креирања система подстицајне пореске политике", рекао је Попвић.

Према његовим речима, Србија ће развијати екосистем у којем ће велике компаније и стартапови сарађивати и бити партнери, јер ће то, каже, српској привреди донети већи раст и нова радна места, а државном буџету веће приходе који ће бити усмерени за образовање мадих инжењера и њихових иновационих идеја.

Истиче да су основни корисници и носиоци иновација велике корпорације, које се труде да постану ефикасније и делотворније, јер, објшњава, оне које не успеју да иновирају своје производе, услуге и процесе, доводе у питању своју конкурентност.

Према подацима консултантске куће "Мекинси", поручује Поповић, око 98 одсто светске привреде је погођено променама које је донела дигитализација. 

"До 2025. очекује се да ће дигитализација допринети 12.000 милијарди долара БДП у Северној Америци, а у таквим условима, за предузећа, владе и појединце иновације постају неопходне", указао је Поповић.

Наводи да су велике корпорације схватиле да нове технологије, као што су клауд, биг дејта, роботикс, вештачка интелигенција, интернет ствари, вирутелна реалност отварају нове могућности за раст.

"Данас више од половине 500 највећих светских компанија ради са стартаповима, а то показују примери Фејсбука, 'Сименса' и других корпорација у последњих неколико година које купују много стартапова", приметио је министар.

Примећује и да од 1955. године од свих компанија које су се нашле на Форчен 500 листи, данас постоји само 60, а захваљујући улагању у иновацијама.

"Већ имамо сјајне примере српских стартапова чије су иновације довеле до партнерства са највећим светским корпорацијама, али желимо да такву сарадњу видимо и са корпорацијама и унутар домаће привреде", рекао је Поповић и позвао све команије у Србији да прате актуелности у стартап систему и буду отворене да апсорбују идеје стартапова, инжењера и предузетника.

Указао је да је данас најбољи светски пример иновационог екосистема и најбоље сарадње између корпорација и стартапова у Америци, а највише у "силиконској долини", која је, истиче, била подстицај за све у Европи и Азији да крену путем иновационог развоја.

Зато је партнер и ментор Србије у развоју иновација Америка, рекао је амбасадор САД у Србији Кајл Скот на отварању конференције, који је додао да је та земља уложила пола милиона долара у српске иноваторе.

Истиче да су иновације кључ успеха, као и да економија сваке земље зависи управо од иновација.

Амасадор каже да је све бржа адаптација компанија у иновацијама битна како би "преживеле", и наводи да су многе фирме пропале јер нису биле довољно иновативне.

На развоју иновације, додаје он, морају да раде заједно и владе, академија, велике корпорације и стартап компаније које ће створити идеалне услове за развој иновационог окружења.

Указао је да око 70 одсто стартап компанија у Србији не користи никакав вид финансирања за улагање у раст, али да српске комапније и те како имају потенцијал.

Један од доказа да Србија има потенцијал у развоју иновација је пример фирме "Фраме" из Ниша, која је развила десктоп сервис платформу, погурала своју идеју и продала фирму компанији Мајкрософт за 165 милиона долара.

Оснивач и директор ИЦТ Хуб-а Дејан Ранђић каже да је тема конфренције сарадња корпорација са иновативним компанијама, и како ће то моћи да утиче на креирање нових бизнис модела, нових компанија и поспешивање рада и развој постојећих.

"Та сарадња апсолутно утиче на раст привреде и БДП земље, можда не у овом тренутку, али питање иновације и имплементације нових модела у српске компаније није питање само њиховог раста, већ и њиховог опстанка", објасно је Ранђић.

Менаџер иновација и развоја пословања ИЦТ Хуб-а Душан Вукановић наводи да је конференција о корпоративним иновацијама прва такве врсте у Србији, и има, каже, велику и битну улогу за српску економију.

"То је прилика да се велике корпроације повежу са размишљањима, методлогијама и алатима који користи технолошки стартап. Тај тренд је присутан у свету. Нама нису у фокусу технологије, већ нови бизнис модели и људи који треба да буду носиоци тих иновација", закључио је Вукановић.

Конференције о корпоративним иновацијама је имплементирана од стране ИЦТ Хуб-а као део пројекта "Игралиште иновација", а подржана од стране Америчке агенције за међународни развој (УСАИД).